Данас ће у Јамболу бити откривена прва спомен-биста Ивану Параскевову, по чијој идеји је настала Браилска застава, која је претеча бугарске тробојке.
Иван Параскевов, који је рођен негде око 1817. године у Јамболу, а касније се преселио у Браилу, био је посебно активан у припремама бугарских бораца за Руско-турски рат 1877-1878. г. Он је пригрлио идеју да становници Браиле израде заставу за једну од чета и покрио све трошкове. Израда је поверена 14-годишњој ћерки Ивана – Стилијани. Осмог маја 1877. године су њих двоје заставу предали главнокомандујућем Николају Никоколајевичу, који је обећао да ће је предати ополченцима.
У марту 1879. године рођак Параскевових је донео заставу на седницу Уставотворне скупштине у Великом Трнову. Посланици су је дочекали на ногама, а 26.марта 1879. године је у складу с чланом 3 Трновског устава она проглашена „бугарском народном заставом.“
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском..