Два протеста одржана 19. септембра у бугарској престоници диктирала су дневни ред Владе, а и јавности. За разлику од већине протеста, ови протестни скупови нису имали политичку позадину већ су се организовали с једним циљем – да држава подржи пољопривредни и рударски сектор. У питању су сектори у којима је запослено на стотине хиљада Бугара, али су упркос томе препуштени хаотичном развоју, а држава их је оставила без заштите и стратегије.
Сектор рударства и енергетике је главна жртва транзиције ка зеленој економији, а од праведног реструктурисања рудника у великој мери зависи и стабилност у земљи. Ратарство је други сектор, чији су се представници окупили испред зграда власти у Софији како би изразили своје незадовољство увозом јефтиније пшенице, сунцокрета и других сировина и пољопривредних производа из Украјине. У јутарњим сатима 19. септембра је скоро 600 трактора и комбајна чекало на улазу у престоницу – пољопривредници су планирали да, у случају неповољног исхода преговора, уђу у главни град и блокирају саобраћај.
Међутим, није дошло до ескалације напетости. Представници гранских организација из пољопривредног сектора и синдиката рудара имали су конструктивне разговоре у Влади током којих је премијер Николај Денков лично обећао присутнима да ће бити предузети конкретни кораци и одређени рокови, на које се Влада обавезује као одговор протестним декларацијама.
За произвођаче сунцокрета стигла је добра вест да у скорије време неће бити увоза украјинског сунцокрета, већ ће Бугарска покушати да с Украјином договори одређену увозну квоту сунцокрета, која ће бити усаглашена са потребама и могућностима бугарских прерађивача. Што се тиче увоза других пољопривредних производа из Украјине, Денков је уверио да се и о њима преговара, те да није искључена могућност да се с тим у вези затражи потписивање билатералног споразума између Бугарске и Украјине. У одговору на захтев да се у могуће најкраћем року исплате накнаде за повећане трошкове производње због рата у Украјини, председник владе је рекао да је држава спремна да то уради до 30. септембра. Тражиће се резерве у буџету за циљану помоћ пољопривреди, а покушаћемо да смањимо и крајњу цену производа, рекао је министар финансија Асен Василев. Он је подвукао да ван проблема увоза из Украјине остају многа нерешена питања, као што су погрешно структурисање субвенција и начина подршке, а много необављеног посла остало је и у ланцу стварања вредности.
Представници гранских организација у пољопривреди не журе с повлачењем протестне блокаде из Софије и чекају детаље о финансијској помоћи коју ће држава дати пољопривредницима. Међутим, они су после јучерашњег састанка у Влади кући отишли с надом, јер су, према њиховим речима, по први пут осетили забринутост и жељу власти да се проблеми брзо реше.
Рудари су такође успели да постигну важне договоре у вези са њиховим захтевима. До краја септембра ће између Владе Бугарске и синдиката рудара бити потписан споразум о постепеној енергетској транзицији. Овим документом ће бити регулисане обавезе државе према рудницима и централама на угаљ. Такође, споразум ће гарантовати радна места запосленима у сектору до 2038. године. До 15. октобра ће бити основано Државно предузеће за конверзију региона угља, чиме ће се обезбедити посао радницима који су отпуштени због гашења рудника угља и термоелектрана на угаљ. Према мишљењу стручњака Конфедерације независних синдиката Бугарске, ово предузеће ће бити потребно и после 2038. јер ће се процес рекултивације и трансформације рудника угља наставити и после тога.
Два водећа синдиката у земљи – Конфедерација независних синдиката Бугарске и Конфедерација рада „Поткрепа,“ затражили су да, ако се потпише споразум, парламентарне снаге постану гарант за његово спровођење.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, gov.bg
Грчка добила четврту траншу од скоро милијарду евра у оквиру ПОО Европска комисија је исплатила Грчкој четврту траншу у оквиру Плана опоравка и отпорности (ПОО) у износу од 998,6 милиона евра. О томе је јавила грчка државна..
Једна од честих тема у холивудским апокалиптичним филмовима је велики астероид који прети да удари Земљу, а драматичност ситуације додатно појачавају мере које је потребно предузети како би се спречила таква катастрофа. Док се у филмовима решење..
Вршњачко насиље и малтретирање у школама представљају озбиљан проблем не само у Бугарској, већ и у бројним европским земљама. Осмогодишњи Јохан Тансое, рођен у Норвешкој, који већ годину дана похађа бугарску школу у Бургасу, доживео је један од таквих..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ..