Почетком јула 1908. године официри и комитети „Јединство и напредак“ изводе војни удар у Османском царству. У Софији су свесни да ће нова власт у Цариграду појачати терор над Бугарима у Македонији и Тракији и зауставити реформске процесе које су велике силе спроводиле у циљу заштите побуњеног локалног становништва. Због тога бугарски политичари и кнез Фердинанд доносе одлуку да прогласе независност Кнежевине Бугарске, која је по основу Берлинског споразума била потчињена турском султану.
Аустроугарска постиже договор са Италијом да признају анексију Босне и Херцеговине. Заузврат, Рим је добио одобрење да заузме отомански протекторат Либију. Немачка, која је уживала велики углед код Абдула Хамида II, убеђује султана да ће Турци, ако прихвате аустроугарску анексију Босне и Херцеговине, повратити контролу над Санџаком, који је био насељен Бошњацима муслиманима.
Започињу дуги преговори о томе колико Софија треба да исплати Османском царству на име надокнаде за изгубљене приходе и имовину у Трећем бугарском царству. Бугари нуде 10 милиона, постепено стижу до износа од 82 милиона, али за Цариград ни то није довољно. Страхујући од рата, министар иностраних послова Изволски у марту предлаже да Бугарска плати 125 милиона, који ће бити одбијени од дуга Османског царства који му је остао после Руско-турског рата 1877-1878. године. Заузврат, Турска се одрекла свих потраживања и признала бугарску независност. Бугарска и Русија морају да се договоре о исплати ових 125 милиона лева.
Избијање светског рата избегнуто је 1908-1909, јер тада нико није био спреман за рат. Бугарска је постала независна дипломатским путем, успевши да искористи околности. У пракси, Софија Русији не плаћа дуг за своју независност. После низа вртоглавих догађаја – Балканских ратова 1912-13, Првог светског рата, револуције и бољшевичког пуча 1917. године, Брест-Литовски мировни споразум је потписан 1918. године. Тада се бољшевичка Русија одрекла свих потраживања у вези са враћањем бугарских дугова због проглашења независности.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: nationallibrary.bg, bg.wikipedia.org, bulgarianhistory.org, архива
Најновија изложба Археолошког музеја у Бургасу приказује луле из 17, 18. и 19. века и традицију узгоја дувана у Бугарској. „Такве луле се често пронађу на територији савремене Бугарске свуда где се истражују историјски слојеви везани за..
Белослав је мали град смештен на обали једног од рукава Варненског језера. Управо овде, на скромном градском пристаништу, усидрена је једина сачувана бугарска подморница – „Слава” . Иако више не истражује дубине Црног мора, овај пловни објекат је..
Благовести је дан када се испуњава Божије обећање о спасењу душе људске од вечних мука таме. Његова порука је да нас Бог воли, каже отац Божидар Маринов из софијског храма Воздвижења Часног Крста Господњег, а да бисмо осетили ову свепраштајућу љубав,..
Облачно
Потпуно облачно са кишом