Да Земља можда претесна није
Нас деце можда превише ли је
Само ми људи можемо да мрзимо
И да се једни других клонимо
И по боји, и по вери сами се делимо...
Деца су та која су мудра, не одрасли. Чујте њихове речи, деца немају отврднула срца. Када би Бог учинио да се дечија песма чује сваког минута, из дана у дан, у сваком кутку ове земље, мудрост би протерала лудост, а милосрђе би отопило захлађена осећања.
Колико граница још треба да нацртамо
Чак ни имена једни другима не знамо
Лакше би било да једни с другима причамо
Али ми ипак бирамо да се свађамо
Уместо да опростимо – да повредимо...
Деца из Украјине своју поруку мира шаљу кроз уметност. Певају, цртају, пишу стихове и верују да ће, баш као у песмама, сликама и речима које су потекле из њихових срца, наступити дан када са прозора неће падати разбијени комади стакла и када ће једини непозвани гости у соби бити зраке сунца.
„Нама суседни град је бомбардован“, каже Ивана Демирова, етничка Бугарка, вокални педагог у Бугарско-украјинском центру „Медија“ у селу Криничноје, у Болградском региону. „Силно
