Два светска рата, бомбардовања, марширање у доба социјализма и војне параде уз учешће тенкова, грађанске протесте, бескрајне поправке и још много тога доживеле су последњих 116 година жуте коцке у центру Софије. У нашим данима ове коцке су проглашене културно-историјским добром. Тврди се да су увезене из Аустроугарске 1907. године. У првој деценији 20. века њима су поплочане централне улице бугарске престонице. Данас их видимо испред катедрале Св. Александра Невског, око парламента и бившег Царског дворца, поред Народног позоришта.
Међутим, нико већ не производи такве коцке, њихов увоз је одавно обустављен, а центар града поплочан њима више није тако леп. Покушаји сталног вађења и поновног слагања лепих жутих коцки, којима се толико поносимо, не дају жељени резултат. Ових дана је симбол бугарске престонице поново доспео у вести, а повод је нова заредом лоша поправка жутих коцки испред зграде парламента, које су након више од два месеца радова, на ужас становника Софије, „засијале“ у различитим нијансама жуте боје.
Према служби која је задужена за надзор радова на поправци, разлог је наводно то што су коришћене коцке из различитих серија производње, а осим тога постоји разлика у њиховој експлоатацији током година.
„Како то да су неке веома светле, а друге веома тамне – ја немам објашњење за то“ – каже проф. Љубен Лаков са Института за метале БАН. Заједно са својим колегама он годинама тражи начин да произведе тачну копију 100-годишњих жутих коцки у Софији. Пре неког времена су наши научници открили формулу њихове јединствене кристалне структуре. Међутим, сада ју је тим професора Лакова усавршио и већ припрема пилот серију потпуно нових жутих коцки за Софију.
„Културно-историјско добро отпре више од 100 година представља еталон. Нове коцке су истог састава, имају исте физичко-механичке и друге показатеље. Величина, запремина и боја су исте. Ада не говоримо да је оригинална боја софијских коцки окер, а не жута како смо навикли да је дефинишемо. За нас, научнике, боја, нијанси је толико много, да се изражавају бројевима. Тако да су коцке које смо ми створили по боји идентичне еталону“ – наводи проф. Лаков.
На Техничком универзитету у Софији спроведена је детаљна анализа коцки, које је произвела БАН. „Показало се да су оне чак нешто отпорније на суву и мокру гуму и нису тако клизаве као оригиналне коцке. Другим речима, оне су исте боје, величине и облика“ – каже проф. Лаков и додаје:
„Са општином имамо уговор о производњи пилот серије од 250 коцки. Рок је до Божића, пошто радимо у условима типичним за Институт, не за фабрику. Спремни смо да пилот серију предамо у уговореном року, међутим, од општине зависи када ће и где наше коцке бити постављене. По мом мишљењу, општина града Софије тешко да ће уложити новац у изградњу фабрике жутих коцки. То би требало да ураде привредни субјекти.“
Проф. Лаков је чак истражио могућност да производњу жутих коцки преузму неке постојеће фабрике код нас – на пример, у Видину или Казанлаку, како би се оне могле користити не само за обнављање коцки у центру Софије, него и за поплочавање улица и тргова и у другим градовима Бугарске, а зашто не и у иностранству.
Више о прошлости и садашњости Софије:
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Институт за метале БАН, БГНЕС, БТА, БНТ
Бугарска остаје међу земљама са високим нивоом корупције у јавном сектору, показује Индекс перцепције корупције за 2024. годину, који је објавила НВО Транспаренси интернешнал. Са 43 бода, Бугарска се налази 76. месту од укупно 180 земаља и..
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у граду Јамболу спроводи кампању „Читајмо о Бугарској“. Иницијатива је намењена читаоцима узраста од 8..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке експедиције. Сврха њиховог путовања је обогаћивање музејских збирки, као и будућа истраживања о..
Бугарску допунску школу „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у..