Европски парламент прошле недеље је изгласао Европски акт о слободи медија. Циљ је да се обезбеди медијски плурализам и медији заштите од државног, политичког, економског или приватног мешања. Овако изгледа ситуација са медијима у Заједници према мишљењу европосланице из Прогресивног савеза социјалиста и демократа Елене Јончеве:
„Контролисани медији, притисак владајућих и пословних интереса на новинаре, стапање политичке моћи и медија – то је реалност у Европи данас, а пад поверења у јавне и приватне медије логично достиже своју критичну тачку. Циљ Европског акта о слободи медија није цензурисање или регулисање медија, циљ је да се олабави притисак бизниса и власти, да се створе услови за независно новинарство."
Неки од предлога су да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија, као и спољни притисак на новинаре како не би били принуђени да откривају своје изворе, да се не дозволи приступ шифрованим садржајима на њиховим електронским уређајима и праћење помоћу софтвера. Његова употреба ће бити дозвољена само ако постоји налог независног судског органа због истраге о тешком злочину као што је тероризам или трговина људима.
Парламент жели да обавеже све медије да објаве информације о својој власничкој структури. Медији, укључујући онлајн платформе и претраживаче, морају да извештавају о средствима која добијају од државног оглашавања, као ио државној финансијској подршци. Предвиђено је оснивање Европског савета за медијске услуге, који би био правно и функционално независан од Комисије и способан да делује независно, као и независне „експертске групе“ која би представљала медијски сектор и цивилно друштво и била саветодавни орган овог новог савета.
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...