„Чују се сирене, престају и онда крену пуцњава и тутњава... Не зна се да ли ћеш после 3-4 секунде остати жив!“ – овако је прве нападе на Израел описао бугарски музичар Васко Василев – Базилио који се нашао у епицентру ратних дејстава у Тел Авиву. Број погинулих на обе стране је већ премашио 3.000, већином цивила. Десетине странаца је убијено, рањено или заробљено у нападу Хамаса. Према подацима АФП, међу њима нема бугарских држављана.
Бугарски премијер Николај Денков је изразио став да је сукоб у Израелу повезан како са ратом у Украјини, тако и са серијом војних пучева у Африци. Његово продубљивање, као и одуговлачење у времену, утицало би на цене и инфлацију у Бугарској, што се мора имати у виду на прагу зиме. Одговарајући јуче на питања грађана и медија, Денков је навео да је влада "спремна за додатни лет за евакуацију Бугара из Израела, ако они то желе".
У интервјуу БНР је бугарски дипломата Стефан Тафров, бивши амбасадор Бугарске у УН рекао да ситуација на Блиском истоку објективно служи интересима Русије, која делује у региону и преко свог савезника Ирана. „Како би се ограничила регионална ескалација сукоба, и Израел, и САД до овог тренутка не оптужују Иран“, изјавио је дипломата и додао да ће ескалација почети оног тренутка када Иран нареди Хезболаху да отвори други фронт.
„Оно што је терористичка организација Хамас урадила у Израелу је заиста без преседана – улазити у домове људи, убијати децу, старије особе, жене, киднаповати и силовати – то се заиста никада раније није догодило, чак ни у овом сукобу, и зато је изазвало шок у целом свету. Због тога су реакције и упозорења на очекивану ескалацију са израелске стране прилично суздржане. Још важније је што постоји практична страна очекиване копнене инвазије Израела на појас Газе, која ће се очигледно десити, јер је у ствари план Хамаса изазвати реакцију прво самих Палестинаца на Западној обали, изазвати отварање другог фронта на северу, тако што Хезболах нападне Израел и тиме окончати изолацију Хамаса у самом Појасу Газе.
„Главни разлог за напад на Израел је евентуално успостављање дипломатских односа са Саудијском Арабијом, остварено уз посредовање САД“ – уверен је то и арабиста проф. Владимир Чуков. По његовим речима, немогуће је организовати овако обимну акцију Хамаса без помоћи Ирана.
„Иран не жели да ови дипломатски напори уроде плодом. Само да подсетим да је израелски министар саобраћаја боравио у Саудијској Арабији два дана пре него што је Хамас започео агресију. Морамо јасно и отворено рећи да тренутно Иран жели да прогласи за издајнике све оне који су ступили у дипломатске односе са Израелом, као и да застраши саудијског престолонаследника да не улази у такве односе, јер је Саудијска Арабија верски вођа исламског света“, објаснио је проф. Чуков, додајући да ће овај рат имати огроман глобални одјек.
„Постоје светске силе које имају интерес да се овај сукоб настави“, рекао је за БНР Хајри Хамдан – песник и преводилац палестинског порекла, који живи у Бугарској. По његовим речима, кључеви су у рукама Америке и Израела. Он је категоричан да се то питање мора решити из корена. „Реч је о слободи, о јасним границама палестинске државе“. „Мислим да о равноправности не може бити ни речи, пошто палестинска држава не постоји. У овом контексту, хоћу да кажем да је палестински народ фактор, упркос свим покушајима да буде депортован, упркос рушењу домова. Не може да у малој земљи попут Палестине и Израела живи 5,5 милиона Палестинаца и да толико деценија они буду пренебрегавани“, казао је он.
„Познајем Израел, његове људе – оно што се догодило је толико ужасно. Осећам се лоше… само кад замислим сву ту децу и невине људе. Ово је, нажалост, постало скоро свакодневица у нашем глобалном свету – рекла је бугарска новинарска са јеврејским коренима Зелма Алмалех и додала: "Цитирам по сећању Шимона Переса, који је у једном интервјуу рекао: „Разумећемо се са Арапима када они почну да поштују своје жене и децу“. Тешко је… Убијају недужне људе. Тешко ми је да о томе причам“.
Извор: Интервјуи Силвије Великове и Људмиле Железове из програма „Хоризонт“ БНР
Уредио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..