Кажу да за време предизборне кампање за локалне изборе треба добро затворити врата, јер се свуда изводе радови на реконструкцији путева и улица и док схватите шта се дешава, неко може да вам асфалтира ходник или поплоча башту. Да оставимо шалу по страни, архитектура, комунална инфраструктура и урбано планирање предодређују свакодневицу у једној општини и то је посебно видљиво у већим градовима као што је Софија. О урбанистичким проблемима бугарске престонице разговарали смо с проф. арх. Тодором Булевим, дугогодишњим професором, истраживачем и аутором многих урбанистичких пројеката.
У урбаном планирању 20. века утврђен је појам општи урбанистички план, јер када се ради „на парче“, у граду се ствара дисхармонија. Општи урбанистички план је онај који обухвата у целини град, објашњава проф. Булев:
„Први генерални урбанистички план Софије, иако се само условно може назвати таквим, појавио се непосредно после Ослобођења Бугарске од Турака (1878), а односио се на булеварски прстен, који и данас постоји. То је тада био град. Данас је то историјско језгро Софије. Затим је град почео да расте, припојена су му околна села. „План Мусман“* је израђен у тренутку када је Софија била релативно стабилна у погледу раста. Број становника достигао је око 350.000.“
Као продужетак политике, урбанистичко планирање ограничава амбиције и домете појединих људи и институција. Потпуна слобода деловања у граду је немогућа а урбанистичко планирање међуљудске односе уређује тако да, као што је говорио Аристотел – људи могу да живе заједно у име једног племенитог циља, каже проф. Булев.
„Добра ствар код „Плана Мусман“ је то што је врло јасан, зато се и данас цитира, али су неке његове идеје данас скоро нестале. Једна од најважнијих је била да се град формира као група насеља, која су релативно самостална, а међусобно се одвајају клиновима зеленила, сам центар је такође требало да буде одвојен сличним зеленилом. Ово је у извесном смислу био један утопијски план јер је у великој мери игнорисао индустријски развој. Али је ова идеја веома актуелна. Планом је уведено неколико грађевинских зона у којима је висина зграда јасно регулисана. А то је оно што нам данас много недостаје – регулисање висине грађевина, што је временом готово у потпуности заборављено и у Софији се сасвим насумично граде објекти различите висине, који претварају град у некакав чудан конгломерат.“
Мусманов план предвиђао је да максималан број становника Софије буде 500.000 људи, а улице су пројектоване за око 65.000 аутомобила. Али је већ 1965. године број становника главног града премашио 800.000. Године 1985. у Софији је живело више од 1,1 млн људи, а данас становништво бугарске престонице броји преко 1,35 млн. Само број регистрованих аутомобила премашује један милион, а ако се томе додају аутобуси, и теретна возила, број моторних возила ближи се броју становника.
Брзи темпо раста захтева ново урбанистичко планирање, али је оно, нажалост, увек сустижуће, а не водеће.
Године 2006. парламент је законом утврдио нови генерални урбанистички план, који покушава да обузда самовољу инвеститора и власника грађевинских терена.
„Принцип града је да људи имају једнака права на простор, ваздух, сунце, слободан приступ зеленилу итд. Тренутно, без обзира на закон и постојећи генерални урбанистички план, у Софији се дешавају многе ствари, које у принципу нису предвиђене планом, а рупе у закону и плану омогућавају њихову реализацију. Једна од тих ствари је жеља да се граде доста високе зграде на местима која често нису повољна за њихову изградњу. Закаснели смо са увођењем јасних прописа и критеријума по којима ће се вршити тачна процена утицаја једне високе зграде на животну средину – а тога за сада у Софији нема.“
Примена једног закона, ма колико добар он био, зависи од тога колико га друштво разуме и прихвата као свој. Не смемо се заваравати – изградња градова у великој мери зависи од економске логике. А урбанистички планови покушавају да ту логику комбинују са друштвеном логиком и правичношћу, каже проф. Булев.
Набрајајући одређене вишеспратнице и торњеве који деру небо изнад Софије, разговор је скренуо на теме као што су центар и периферија града, судбина археологије у комплексу „Сердика – Средец.“ Више о томе ћете прочитати у наставку интервјуа са проф. Булевим.
................
*Чувени немачки архитекта и урбаниста проф. Адолф Мусман из Дрездена израдио је урбанистички план Софије 1938. године. Његови урбанистички планови су реализовани у Штутгарту, Диселдорфу и другим градовима.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Иво Иванов, лична архиваБудитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..