Избори у Грчкој: Неуспех владајућих конзервативаца на локалним изборима у Атини и Солуну

Уједињење опозиције под мотом „сви против конзервативаца” довело је до неочекиваног исхода другог круга локалних избора у Грчкој. Како јавља дописница БНР из Грчке Катја Пеева, конзервативци нису добили потребан број гласова у Атини, Солуну и Патри, градовима у којима су важили за фаворите. Оно што је било изненађујуће чак и за социологе је чињеница да је „Нова демократија“ остала без градоначелничке фотеље у Атини. Нови градоначелник Харис Дукас, кога подржавају социјалисти, за само недељу дана је успео да придобије наклоност троструко већег броја бирача. Социјалиста Стелиос Ангелоудис изабран је за градоначелника Солуна. Костас Пелетидис – кандидат комуниста, који има подршку целокупне опозиције однео је победу у Патри. Аналитичари сматрају да овакви резултати показују осуду лошег управљања кризом од стране конзервативаца током ванредног стања услед пожара и поплава који су Грчку задесили ове године.

ЕУ отвара врата јединственог европског тржишта за Западни Балкан, али уз реформе

На самиту Брлинског процеса који је одржан у албанској престоници Тирани разговарано је о европским интеграцијама Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије. Састанку су присуствовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Шарл Мишел и немачки канцелар Олаф Шолц. Европски лидери предложили су могућност делимичног отварања јединственог европског тржишта за шест земаља Западног Балкана у замену за корените реформе пре него што постану пуноправне чланице блока. Фон дер Лајен је рекла да је ЕУ већ поставила добре темеље Економским-инвестиционим планом од 30 милијарди евра те да је половина Плана, 16 милијарди евра, заправо већ реализована. Шест земаља налази се у различитим фазама своје интеграције. Приступни преговори између ЕУ и Црне Горе почели су 2012. године, а до сада су отворена 33 од 35 преговарачких поглавља. Преговори са Србијом почели су 2014. године, са Албанијом и Северном Македонијом 2022. године, а Босна и Херцеговина и Косово су у почетној фази интеграције. Рат Русије у Украјини поново је на дневни ред ставио интеграцију Западног Балкана у ЕУ. Хрватска је била последња земља која се ЕУ придружила 2013. године.

Душан Никезић о односима Србије и Кине: Све више идемо ка дужничком ропству

Челично пријатељство је деценијама константа у односима Кине и Србије, али у последњих 10 година све више идемо ка неоколонијализму и дужничком ропству. На то је упозорио Душан Никезић, потпредседник Странке слободе и правде, а преноси лист „Данас“. Према његовим речима, Србија у Кину извози само јефтине сировине попут руде бакра или непрерађеног дрвета, а из Кине увози много скупљу опрему, медицинску, компјутерску, телекомуникациону. Тај однос је из године у годину све неравноправнији и заиста подсећа на један неоколонијални однос, сматра Никезић. Он је указао да је Србија са Кином пре 10 година имала спољнотрговински дефицит од око милијарду евра, а да је сада тај спољнотрговински дефицит 3,7 милијарди евра. Током посете председника Александра Вучића Кини где је учествовао на Трећем форуму за међународну сарадњу „Појас и пут“, склопљен је Споразум о слободној трговини између Србије и Кине. Потписана су и два уговора са кинеским компанијама за изградњу око 300 км путне инфраструктуре у вредности до 4 милијарде евра. „Задужићемо се по неповољним условима код кинеске државе за њихову реализацију, радиће кинески радници“, прокоментарисао је Никезић. Према његовим речима, Влада се формално није одрекла ЕУ, али се Србија све више удаљава од уније.

Турске серије прати 750 милиона гледалаца у више од 150 земаља

Турске телевизијске серије гледа 750 милиона људи у 152 земље, саопштио је заменик министра културе и туризма Турске Батухан Мумџу, а преноси HurriyetDaily News. Турска је водећи извозник телевизијских серија међу неанглофоним земљама и трећа у свету после Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Сваке године у Турској се произведе око 50 телевизијских серија, а у зависности од земље, цена једне епизоде ​​износи између 300.000 и 700.000 долара, саопштио је недавно представник ове бранше. Према речима министра Мумџуа, извоз ТВ серија није само извор прихода већ и „моћно оруђе културне дипломатије“.