Једно од култних имена бугарске музике – витез рок поезије Александар Петров – прославља свој 70. рођендан концертом у Софији, 25. октобра, у Првој сали Националног дворца културе.

Са стиховима Александра Петрова, прожетим снажним порукама, повезујемо бројне хитове бендова који су обликовали рок музику у Бугарској у последњих неколико деценија – у питању су групе Тангра, Штурците, Фактор, Сигнал, Дијана Експрес, Б.Т.Р, D2 и извођачи као што су Стенли, Вили Кавалџијев, Валди Тотев, Кирил Маричков, Илија Ангелов, Георги Христов и многи други.

Рођен у Софији 23. септембра 1953. године, Александар Петров је завршио Бугарску филологију на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. Као дете је желео да буде историчар, али му је судбина одредила другачији пут. У свет рок музике ушао је случајно – композитор Борис Карадимчев му је понудио да напише текст за песму једне групе из провинције. Тако се родила прича о малом граду у коме се ништа не дешава – стихове на које је Карадимчев написао музику. Убрзо након тога снимили су једне од највећих хитова групе Тангра.

„Некако сам у великом стилу ушао у ту професију,“ шали се Александар Петров. А ево шта је рекао у разговору са музичком уредницом Диљаном Трачевом о концерту „Рок поезија.“

„По други пут помињеш мој 70. јубилеј и то ме јако брине, јер ћеш отерати све младе музичаре који би ми се иначе јавили телефоном. Ја га управо због тога и не рекламирам тако, јер не мислим да је нешто толико битно, није то јубиларни концерт. Пре би се рекло да је то концерт који се неће поновити тако лако. Јер ће публика на њему имати прилику да чује заиста непролазне хитове, визиткарте омиљених бугарских бендова.“

Гледајући ко ће све вечерас да наступи на концерту, убеђени смо да ће то бити догађај за памћење. Публика ће моћи да ужива у извођењима група Тангра, Сигнал, Фактор, Б.Т.Р. и извођача Кирила Маричкова и Стенлија.

На питање шта се променило а шта остало исто током година, Александар Петров је одговорио:

„Не бих могао да кажем да је нешто другачије, јер, пре свега, имамо велико поверење једни у друге: они - у моје стихове, ја – у музику коју они стварају. Дакле, то нас је држало на окупу током свих ових година. Они су ти, који су моје стихове учинили популарним и ја не могу ни на трен да заборавим то што су урадили за мене.“

Концерт је назван „Рок поезија“ – заштитни знак Александра Петрова. Испоставило се да ју је заиста заштитио у складу са Законом о интелектуалној својини.

„Зашто се зове „Рок поезија“ – јер су све песме које ће публика чути настале као стихови, које сам тек касније дао композиторима и музичарима. Одабрао сам песме којима сам покушао да пошаљем неку поруку. Нормално је да свака генерација има своју музику, своје јунаке на сцени и то је за мене део еволуције. Међутим, важно је увек имати добар укус, јер у сваком жанру има добрих ствари, али има и оних које су потпуно непотребне. Једноставно желим да што више и чешће слушам о доброти, нади, о вечитим темама као што су љубав, сусрети, растанци... Волео бих да их дубље осетим кроз песму. Наравно, једна песма пре свега треба да забавља људе, али, с друге стране, волео бих да има више песама које ће нас подстаћи на размишљање о овим вечитим стварима у животу, без којих не можемо.“

Једна од тих ствари је љубав којој је Александар Петров посветио незаборавне стихове. Песма „Љубав без које не можемо“ постала је вечити хит групе Тангра.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Facebook /Александар Петров,  Ани Петрова, НДК