„Откријте тврђаву „Баба Вида“ – највећи очувани средњовековни замак у Бугарској. Такође, можете присуствовати и демонстрацији традиционалног бугарског киселог млека и банице – делиције коју ћете и ви моћи да припремите“. Овако гласи реклама којом град Видин својим клијентима промовише једна од водећих компанија за крстарења Дунавом.
До краја октобра у Видин је пристало 278 крузера са туристима. Ове године, сезона први пут неће бити завршена у новембру, већ крајем децембра, када се очекује да ће последњи речни крузер за 2023. годину пристати у видинској луци, наводи се у извештају лучке капетаније. Период током којег се туристи са крузера задржавају у Видину креће се између неколико сати и два дана, а њихово присуство повољно се одражава и на локални туризам. „Од почетка сезоне до сада дочекали смо близу 50 хиљада гостију са крузера“, каже за Радио Бугарску Цецка Цокова из општине Видин и додаје:
„Американци, Немци и Аустријанци су најбројнији туристи. Нешто мање гостију долази из неких азијских земаља, као и из Италије, Канаде, па чак и са далеког Новог Зеланда. Полазна тачка најчешће им је нека немачка или аустријска лука, одакле крећу на крстарење Дунавом, а Видин је њихова прва станица у Бугарској. У зависности од програма путовања, понекад посећују и Русе.“
Речна путовања нарочиту популарност уживају међу старијим туристима, а то су углавном имућни странци старији од 65 година који путују са својим супружницима у потрази за новим искуствима и могућностима за упознавање различитих култура.
„Странци су јако импресионирани нашим градом“, каже Цецка Цокова. Највеће интересовање изазива „Баба Вида”. Од почетка године средњовековни замак крај Дунава посетила су 10.144 странца, а највише је било туриста са речних крузера, показују подаци Регионалног историјског музеја у Видину.
Они врло често одлазе и до Белоградчишких стена које се налазе на око 50 км јужно од лучког града како би обишли овај невероватни природни феномен и древну тврђаву о којој круже бројне легенде. Али већина туриста ипак остаје у Видину где уживају у аутентичној атмосфери овог града. „Прелепа зграда некадашње синагоге једно је од места које обавезно посећују. Након што је недавно реновирана, јесенас је поново отворила своја врата“, каже Цецка Цокова и додаје:
„Организовани обиласци обавезно укључују и наш дунавски парк са прелепим погледом на реку. Ту се налазе сви значајни споменици за које се везује историјски развој града. Посетама је осим тврђаве „Баба Вида“ обухваћен и Културни центар који носи име космополитског уметника Жила Паскина, као и Археолошки музеј у којем се чувају артефакти из римског доба.“
Стамбол капија, која представља главна врата Видинске тврђаве, изграђена у XVII-XVIII веку, као и велелепна катедрала Светог Димитра су међу знаменитостима које остављају веома јак утисак на госте са речних крузера. Али то није све:
„Има и оних који желе да пробају домаћу кухињу. Видин је познат по видинској баници која је слатког укуса и странци се унапред најављују како би могли да је пробају. Многи одавде одлазе са кантицом киселог млека, јер је то нешто по чему смо познати у целом свету. А не треба заборавити и да је 1887. године управо у Видину своја врата отворила прва школа винарства. Наш град је популарна дестинација за вински туризам, која нуди јединствене аутентичне сорте па тако туристи са крузера често свој боравак у Видину употпуњују и дегустацијом домаћег вина у нашим подрумима“, објашњава Цецка Цокова.
Прочитајте још :
Фотографије: БТА, Општина Видин - vidin.bg, bulgariatravel.orgПревод: Свјетлана Шатрић
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..