Званичници ЕУ финализирају "коначне детаље" предложеног 12. пакета санкција Русији. Циљ је да то постане чињеница до краја године, али ће пре тога о њему морати да продискутују и да га одобре земље чланице. Од руске инвазије на Украјину у фебруару прошле године, ЕУ је већ увела 11 пакета санкција Москви како би смањењила способности Кремља да финансира рат. Високи комесар ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је после последњег састанка министара спољних послова у Бриселу представио главне мере санкција у новом 12. пакету:

„Овај пакет ће укључивати проширење црне листе, ограничења извоза, укључујући и руске дијаманте, мере за смањење горње границе цене нафте како би се смањио приход од њене продаје Русији, као и мере против заобилажења санкција.“

У ширем смислу, јасно је да 12. пакет санкција укључује забрану извоза руске сирове нафте у ЕУ, поштовање горње границе испоруке нафте Русији до 60 долара када су у питању испоруке ван ЕУ и САД, забрану увоза жице од ливеног гвожђа, бакра, алуминијума, руских дијаманата.

Руски дијаманти су се нашли на радару већ у 11. пакету санкција. Средином ове године председник Савета ЕУ Шарл Мишел најавио је да ће трговина руским дијамантима бити ограничена:

„Ограничићемо трговину руским дијамантима. Руски дијаманти не трају вечно. И отворени смо и искрени по питању тога зашто су ове санкције неопходне и оправдане. Руска пропаганда је изграђена на лажима и завери. На ударац одговарамо чињеницама и бројкама.“

Међутим, руски дијаманти остали су ван 11. пакета због противљења водећих земаља увозница, укључујући Белгију, пошто је највећа светска берза дијаманата смештена у белгијском граду Антверпену.

Главна забринутост односи се на измештање трговине у друге центре. Том Нејс, портпарол Светског центра за дијаманте у Антверпену, изјавио је за Euronews:

„Уколико би Европска унија одлучила да једнострано уведе забрану, то би, наравно, било веома драматично за Антверпен, јер то значи да ће остатак света, који баш и не мари за санкције, то је реалност, наставити да тргује руским дијамантима. Тако да неће бити утицаја на руску економију, у ствари, утицај ће бити раван нули.“

Разлог је, према Нејсовим речима, тај што за разлику од нафте и гаса Русија може без много труда да продаје дијаманте на другим тржиштима, попут Дубаија или Индије, али 30% тржишта у Антверпену може нестати, а „ хиљаде радних места“ и међународни сбезбедносни стандарди у борби против прања новца могу бити угрожени.

Упркос забринутости ове бранше, укључивање трговине дијамантима у санкције Русији постало је могуће након што су најразвијеније индустријске земље уједињене у Г7, постигле споразум по том потању и након што је Белгија укинула свој вето.

Русија је водећи светски извозник драгог камења. Према различитим проценама, земља годишње извезе необрађене дијаманте у вредности од 4 милијарде долара, што је скоро трећина целокупне количине којом се тргује. Статистике такође показују да земље Г7 купују око 70% светских дијаманата, што значи да би пристанак на забрану Г7 могао имати ефекта.

Према мишљењу економског експерта Мартина Владимирова из Центра за проучавање демократије, дијаманти су веома видљив аспект финансирања режима Кремља, јер се више од годину дана прича да ЕУ наставља да затвара очи пред огромним увоз дијаманата пошто је Белгија један од главних центара за трговину дијаманата у свету:

„Важно је напоменути да није у питању само увоз у ЕУ, већ и сарадња са трећим земљама, посебно Индијом и другим земљама југоисточне Азије, које помажу у преради и полирању руских дијаманата. Они се затим на Западу препродају као неруска роба, као неруски дијаманти, односно идеја је да се и то забрани, да не би десило исто што и са сировом нафтом – Русија извози нафту у треће земље, а затим се готови производи шаљу у Европу и САД. У ствари, главни проблем је како контролисати прераду дијаманата у земљама трећег света, односно у земљама које тренутно не примењују санкције, с обзиром на то да се велики део руских дијаманата не продаје директно у ЕУ, већ у ЕУ стиже индиректно.“

Руски дијаманти се користе у индустрији и директно су повезани са високом технологијом – колико ће западне економије бити оштећене, да ли бити великог утицаја на њих?

„Русија је једна од водећих земаља у производњи дијаманата и њихов удео на тржишту је веома велики, али из овога не треба генерализовати да ће цене дијаманата значајно порасти јер, за разлику од других роба, постоје алтернативне испоруке, постоји могућност повећања производње у другим деловима света и пре је у питању преусмеравање профита у друге земље и другим произвођачима. Па ипак, да, дијаманти су укључени у различите производне процесе и користе се у сектору високе технологије, али мислим да то неће обухватити значајан део роба широке потрошње и инвестиција, да би изазвало негативне макроекономске ефекте.“

Европска комисија препоручује да забрана увоза дијаманата ступи на снагу 1. јануара 2024. године.

Мартин Владимиров је за БНР истакао да је у предстојећем 12. пакету санкција најважнија забрана извоза руске сирове нафте у ЕУ. Према прорачунима Центра за проучавање демократије, око 20% горива у ЕУ је и даље руског порекла и извози се управо из трећих земаља које настављају да прерађују руску нафту. Према речима Владимирова, ЕУ настоји да затвори део рупа у одговарајућем режиму, као и да смањи утицај појединих земаља и компанија које извлаче користе и настављају да остварују вишак профита.

„Нажалост, такви „помагачи“ Кремља су познати осумњичени у ЕУ и шире. У Европи је то Грчка, у случај дијаманата – Белгија, Кипар, Аустрија, Бугарска, земље Централне Европе – све земље које некако покушавају да наставе економске односе са Русијом, док је очигледно крајњи циљ Запада стратешко одвајање од руског економског присуства у Европи.“

Да ли би се слични проблеми могли појавити са 12. пакетом санкција Русији и како се они могу превазићи?

„Највећи проблем је везан за сирову нафту. Продаја сирове нафте тренутно остварује скоро 2/3 буџетских прихода Русије, а они расту од јула, када је пробијен плафон цена сирове нафте. Русија је успела да се припреми за прелазак на другу врсту ланца снабдевања и другачијих ланаца снабдевања, а од лета примећујемо нагли раст цене руске нафте. Постоје механизми да се спречи ово повећање цена, један од њих је, на пример, забрана испоруке бродова и танкера руским компанијама и компанијама које превозе руску нафту. Русија је у протеклих годину дана више новца потрошила на танкере него на тенкове како би могла да обезбеди нову флоту прилично старих и уједно еколошки опасних пловила за несметан транспорт руске нафте широм света. Користе се и осигуравајућа друштва, чији је легитимитет, у погледу исплате одштета у случају незгода, прилично нејасан, а ЕУ и САД раде управо на томе да приморају осигуравајуће компаније, транспортне компаније, логистичке посреднике да поштују плафон од 60 долара, чинећи алтернативу прескупом и стављајући све ове компаније под санкције. Дакле, овај процес је већ почео, али заиста је реч о трговини гигантских размера, биће веома тешко потпуно зауставити извоз руске нафте. У стварности, производ се продаје по вишој цени, трошкови осигурања и транспорта се увећавају вештачки, што не одговара стварним финансијским токовима према овим предузећима. Ово се може зауставити ако царина и луке уведу веома строгу контролу документације и захтевају документе за сваки појединачни елемент трансакције.“

Предвидели сте да ће 12. пакет санкција Русији постати чињеница од почетка 2024. године. Мислите ли да ће неке земаље чланице ЕУ покушати да оспоре ове санкције?

„У овом тренутку на преговарачком столу су сва изузећа од санкција, тако да ће многе земље покушати да сачувају своја изузећа или како их ми зовемо дерогације. То се односи и на Бугарску и земаља средње Европе које настављају да увозе руску нафту. О овој теми ће се разговарати, пошто је јасно да земље ЕУ могу да диверзификују своје снабдевање руском нафтом, а ова изузећа више нису потребаи, јер ниједна од земаља заправо није предузела мере да ограничи потрошњу руске нафте, напротив, потрошња је порасла. Тако да ће то вероватно бити главна тема и главни разлог зашто ће неке земље чланице, укључујући Бугарску, покушати да уложе вето или запрете ветом ако се нека изузећа укину. Пољска је такође у необично тешкој ситуацији јер троши велике количине руског течног нафтног гаса, који тренутно није забрањен у ЕУ, а земља је под притиском да потпуно обустави снабдевање течним гасом широм Европске уније. То ће утицати и на Бугарску. Наша земља и даље троши велике количине руског течног гаса из Гаспрома. Пре две недеље у Црном мору је дошло до судара брода и трајекта који је превозио течни нафтни гас. Ово је још једном показало да је трговина овим горивом у току. Ово је такође у првом плану. Дакле, имамо много тема, а преговори ће сигурно бити жустри. Али притисак на земље које покушавају да наставе трговину са Русијом се појачава и мислим да постаје све очигледније да даље не може тако, а сматрам и да дипломатски притисак такође има утицаја.“