Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави.
„Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три празника на почетку последњег месеца у години.
У том низу празника, први је тзв. Света Варвара или како га још називају Женски Божић. Бугарска православна црква 4. децембра слави успомену на Свету великомученицу Варвару – девојку потеклу из племићке породице, којој је због њене хришћанске вере почетком IV века одсечена глава. Назив Женски Божић везује се за обичај који постоји у западној Бугарској. Tамо, наиме, на данашњи дан девојке и девојчице одевене у празнично рухо, са торбицом преко рамена, иду од куће до куће певајући песме и благосиљајући укућане уз жеље за здравље и плодност. Бугари верују да се на Вариндан ноћ и дан изједначавају и да се од тога дана па до Игњатијевдана (20. децембра) дан „продужује“ колико је врх игле.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..