Чим запада први снег, Веска Чернева се баца на посао и тако почиње да се рађа њена бела бајка. Помоћу најобичнијих маказа и папира до сада је израдила преко 5.300 раскошних снежних пахуља, што није пошло за руком још никоме на свету. У ствари, њен се живот одувек вртео око снега.

„Кажу да се у животу човека све дешава у правом тренутку“, каже Веска Чернева за Радио Бугарску. „Као беба сам веома много плакала. А пошто није могао да заспи од мог плача, отац ме је једне ноћи узео из колевке и као завежљај ме спустио у снег. Шта су ми тада пахуље прошапутале, не знам, али од тог дана сам престала да плачем.“

Тачно 10 година касније, након што је упала у снежни нанос, девојчица је пет месеци прележала у коми. Онога што су јој пахуље тада рекле, постала је свесна много година касније:

„Једне Нове године, 80-их година прошлог века, ја сам запала у финансијску кризу, а моје троје деце је са нестрпљењем ишчекивало празнике. И тада сам почела да исецам пахуље од папира и да их лепим по намештају, по прозорима. А по повратку из школе, деца нису могла сакрити одушевљење: „Мајко, ми улазимо у снежну бајку! Нико неће имати овако леп празник!“

Од тада, Веска Чернева сваке зиме, са првим снегом, израђује своје невероватне украсе, при чему успева да постигне нешто што је готово немогуће: као и код правих снежних пахуља, у тој огромној разноликости нема ниједне која је по облику и шарама у потпуности иста као било која друга:

„То је нешто што ни ја сама не могу да објасним“ признаје наша саговорница. „Једноставно, када почнем да исецам пахуље, негде засечем и кажем себи: ‘Не! То сам већ урадила!’ И онда ту пахуљу остављам за пријатеље, а ја почињем исецати другу. То је врло чудна ствар. Човек није свестан могућности сопственог мозга, који има већи капацитет и од компјутера.“

Како су године одмицале, накупило се толико пахуља да је Веска Чернева одлучила да се пријави за Гинисову књигу рекорда за највећи број пахуља. Међутим, испоставило се да таква категорија не постоји и њој је понуђено да направи највећу папирну пахуљу на свету.

„Да бих израдила такву пахуљу, морам да изнајмим салон, да купим папир и све остало“, појашњава Веска Чернева. „На једном хуманитарном догађају на којем сам учествовала са својим пахуљама, од једног Софијанца сам добила понуду за спонзорство, али с обзиром на то да сам ја из Русеа, желим да и моја велика пахуља потекне из Русеа. Нисам одустала од Гиниса, јер чим почну провејавати прве пахуље, добијам инспирацију да почнем поново да их изрезујем. Увек могу поново да покушам, само чекам прави тренутак.“

Највеће задовољство за Веску Черневу представља искрено усхићење људи када први пут угледају њене величанствене пахуље:

Рачуновођа по професији, али стваралац у души, ова активна пензионерка не престаје да твори и да показује лепоту која је дело њених руку. „Снежна бајка” назив је њене прве изложбе коју је приредила 2005. године у Русеу. Пет година касније, њене невероватне креације излагане су у Софији и Сливену, а ове године сви заинтересовани у њима ће моћи да уживају у Великом Трнову.

„Верујем у чуда и желим да Бугарска постане предивна земља, да би наша деца и унуци остали да раде овде, у Бугарској, а не да буду приморани да одлазе у иностранство“, жеља је коју је уочи надолазећих празника упутила Веска Чернева. „А свим Бугарима желим да им се догоди божићно чудо, како би поверовали да је рај на земљи овде, у Бугарској. Срећни празници!“

Фотографије: лична архива Веске Черневе

Превод: Свјетлана Шатрић