Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Фотографија: БНР Благоевград

Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би јој, користећи старе технике од пре 100 година, могао сашити традиционалну народну ношњу. Али како није успела да пронађе такву особу, одлучила је да ношњу направи сама. Њен избор је пао на народну ношњу ћустендилског краја због тога што се у њу, приликом посете локалном музеју, заљубила на први поглед. Тако је, после дугог проучавања и уз пуно уложеног труда, Мадлен успела да васкрсне технологије које су током последњих 100 година пале у заборав, али и да одгонетне древну симболику кодирану у раскошној ћустендилској ношњи.


Испоставило се да Saya на санскриту значи сенка. Примитивни крој упућује на то да је саја веома стара врста одевног предмета која је настала у древним временима. Кецеља је израђивана у две боје - црвеној или наранџастој. Ове боје нису изабране случајно, оне су служиле као својеврсни штит одређених енергетских центара који одговарају овим бојама. И не само то:

„Пафте такође штите енергетска поља, као и „огарлеча“ (горњи део сукмана) у облику две руке које су склопљене. Ово је симбол стварања, јер окружује срце, у коме пребива дух. На чело је стављана златна монета која такође има симболику. Невесте су на глави носиле руже, што је значило да су спремне да ступе у брак. Све се то преносило с колена на колено, а људи се нису питали ни зашто је то тако, нити шта означавају симболи. Зато што су силно веровали у оно што су им преносили њихови преци“, каже Медлин Божилова Амин у интервјуу за БНР-Благоевград.

Требало је да прођу 4 године и да уложи много труда како би савладала све технике израде аутентичне ћустендилске ношње. У њу су наши преци уткивали нити од правог злата, сребра и свиле. Најтеже је било израдити златно чорбаџијско бикме (врста филиграна). Комадић старе срме морала је да однесе у лабораторију да би јој рекли шта тачно садржи:


„Испоставило се да у језгру постоји нит од памука и свиле, око које је спирално намотана сребрна нит, и то је сребрна срма. Ова сребрна срма је потапана у купељ од 24-каратног злата. Неки од гајтана су израђивани од козје длаке. За невесте су се правиле чарапе од козјег крзна. Поклањане су им на дан венчања и оне су их морале обути када су први пут улазиле у нову кућу – то их је штитило од урокљивих очију“, каже Мадлен Божилова Амин.

Сећа се како су јој случајно донели јаја свилене бубе и тако је почела да узгаја свилене чауре. „Овде, у планини, имам познанике који гаје овце, дају ми коже, које се перу, развлаче, преду се и од њих се израђују гајтани и ткају кецеље на хоризонталном разбоју“, објашњава Мадлен.


„Клијенти су почели да траже да им израђујем и друге ношње – тренутно правим македонску. И сада бих већ желела да све ово наслеђе пренесем другим људима. Идеја ми је да изнајмим старинску кућу где бих неколико пута годишње организовала обуку и учила људе како се узгајају бубе, како се преде и чешља вуна, како се ручно израђују гајтани, између осталог и свилени, које се одавно не производе“, Медлин Божилова Амин открива о чему машта.

Ове године, Мадлен је учествовала на међународном фестивалу занатлија у Узбекистану, где је поносно развила бугарску тробојку и представила ћустендилску народну ношњу.

Прочитајте још:

Текст : Венета Николова

Извор: интервју Вање Бахчиванове са БНР – Благоевград

Фотографије: БНР Благоевград, Органза - Благоевград, Општина Своге

Превод: Свјетлана Шатрић



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..

објављено 30.3.24. 08.05