Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поруке среће за новогодишњу баницу – од дренових гранчица до данас

Фотографија: Ивелина Чолакова

Неизоставни део новогодишње трпезе Бугара је баница са порукама среће. Некада су домаћице саме развлачиле коре за баницу, а данас их слободно можемо купити у продавницама. У различитим деловима Бугарске баница се спрема на различите начине па је и укус понекад другачији, али традиционално је спремамо са надевом од јаја, киселог млека и белог сира, а коре попрскамо маслацем. У неким местима баницу спремају са надевом од меса, празилука, спанаћа итд. У празничној ноћи баница се сече на комаде и свакоме на трпези припадне "порука среће" за наредну годину.

Некада су у новогодишњу баницу стављали знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне судило какве ће среће бити или у чему ће имати успеха у новој години. Домаћице су најчешће у баницу стављале дренове гранчице са различитим бројем пупољака, а одређени број пупољака имао је своју симболику – на пример био је знамење здравља, среће, благостања, успеха, љубави, плодности итд. Временом се та традиција променила. Појавиле су се разноразне поруке среће, од којих су неке биле и шаљиве. Данас их многи и не стављају у баницу, него их забадају у коре, одозго.

Поруке среће спремила је и млада Дијана Михова, али су оне другачије од свих које смо до сада видели. Каже да се идеја о њима родила сасвим спонтано:


"Идеју је дала моја тетка, која се бави народним играма и желела је да својим пријатељима подари занимљивије поклоне. Она је хтела да просто нацртам поруке, али пошто сам ја сликар и дизајнер, не могу да урадим нешто тек тако. Зато сам решила да их прво стилизујем, а затим векторизујем помоћу програма."

Дијанине поруке среће привлаче не само својим нестандардним обликом у виду силуета, већ и девојкама и момцима који су на њима приказани у народним ношњама из разних фолклорних подручја Бугарске. Овај избор није случајан:


"Испоставило се да многи људи заправо не знају како изгледају народне ношње карактеристичне за одређена фолклорна подручја. И ја се нисам много занимала за то, док нисам почела да израђујем поруке среће – признаје Дијана Михова у интервјуу Радио Бугарској. – Желела сам да максимално пренесем њихову аутентичност. Гледала сам оригиналне моделе, од којих су неки старији од 100 година. Консултовала сам се и са људима који су упућени у ову тему. Захваљујући овим порукама среће и ја сам много више сазнала о народним ношњама у Бугарској, због чега сам веома срећна“.

Најтежи део израде била је полеђина фигура.


"Желели смо да сви могу да виде како изгледа ношња с предње стране и позади, како изгледа сама одећа. На интернету и у књигама нема много слика, чак сам понегде користила машту… Гледајући слику или модел са стране, покушавала сам да замислим као изгледа позади, посебно што се тиче мушких ношњи. А за једну од мушких ношњи чак сам се за помоћ обратила једном музеју. Било ми је потребно више информација" – каже Дијана.


Резултат њеног рада заиста импресионира. Детаљи су приказани веома прецизно. У ствари, прво је израђено 12 девојака, али се Дијани Миховој учинило да ће на баници оне изгледати некако усамљено и решила је да направи и мушке фигуре у народној ношњи. Ауторски је и фонт којим су исписани називи народних ношњи и поруке.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Ивелина Чолакова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30