Умеће, жеља и много труда је потребно за израду доброг ножа, каже Иван Кјупов из села Крупник, југозападна Бугарска. Тридесетпетогодишњи мушкарац није наследни занатлија. Интересовање за израду ножева родило се још у детињству, али је тек пре осам година почео да учи тај занат – углавном кроз видео туторијале објављене на интернету, књиге, чланке и разговоре са старијим мајсторима. Данас је Иван Кјупов један од ретких занатлија у Бугарској, који производе ножеве.

„Израда квалитетног ножа захтева солидна знања и вештине. Ножарство је део многих култура широм света и ужива посебно поштовање као занат. А ја бих додао да то није само занат, већ је уметност, јер је сваки нож сам за себе јединствен и има своју причу,“ каже мајстор Иван у разговору са Ивом Сеизовом, новинарком Радио Благоевграда – БНР.

Израђује све врсте ножева – од кухињских до ловачких и јувелирних комада. У зависности од дизајна и сложености детаља на њему, за израду једног ножа потребно је 5 до 20 дана.

„Нож се у принципу не поклања, већ треба да се откупи. Међутим, људи их купују и за поклоне. Постоји интересовање. При том, не само током празника него и после њих. Правим ножеве највише класе јер у њиховој изради користим највишу класу челика и метаријала за дршке, имам и јувелирне ножеве. Цена се мења у зависности од коришћених материјала, времена потребног за израду ножа, сложености појединих елемената и детаља, гравире, натписа, футрола. Дакле, све зависи од захтева клијента. Навлака се обично користи као додатни детаљ, али она може да буде и главни детаљ јер могу да се гравирају, да се додају егзотичне коже – змијска, крокодилска, од ража.“

Према речима мајстора, интересовање за ножеве данас показују пре свега колекционари и људи којима је нож потребан на послу, за лов:

„Сваки нож се израђује индивидуално у зависности од жеље клијента, почевши од парчета челика, које се обликује. Прво скицирамо форму ножа, бира се челик, па материјал за дршку. Обликује се оштрица, затим следи каљење – то је, у ствари, најбитнији процес у изради једног ножа. Након тога се сви делови спајају, монтира се. Кад завршим футролу, нож се оштри и полира и готов је за употребу.“

Шта то један сасвим обичан нож може учинити ремек-делом?

„То је чињеница да је индивидуално израђен, тј. скоро па немогуће је направити још један такав нож,“ каже самоуки мајстор за ножеве и наставља: „Сама конфигурација материјала, посебно оних коришћених у изради дршки, такође је од великог значаја. Већину правим од стабилизованог дрвета. Захваљујући њему су шаре и боје јединствене за сваки нож, а отуда долази и уникатност сваког производа.“

Иван Кјупов са поносом каже да у његовој радњи нема непродатих ножева – „све што направим одмах се купује.“ Стога, нема ножева које би изложио на регионалним изложбама и пленерима. Али то не значи да не учествује на пленерима, укључујући и у Сопоту, где се, према његовим речима, одржава највећи пленер ножарства у Бугарској.

Извор: интервју Иве Сеизове, Радио Благоевград – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Радио Благоевград - БНР, simitli.info, FB / Ivan Kyupov