Програм за иностранство БНР, данас Радио Бугарска, настао је годину и месец дана после оснивања Бугарског државног радија, који се тада звао "Радио Софија". Још од самог почетка Програм за иностранство представља другачију и веродостојну слику наше земље, а у томе важну улогу имају преводиоци-спикери који раде у редакцијама на страним језицима. У почетку су се информације о Бугарској могле чути само на есперанту, али после 1. маја 1937. године почело је емитовање емисија на француском, немачком, енглеском и италијанском језику.

Упркос перипетијама са којима се током свог постојанија суочио Радио Бугарска, упркос све уочљивијем недостатку специјалиста последњих година, он прати своју мисију и пружа објективне и поуздане информације о нашој земљи на 11 језика – бугарском, енглеском, немачком, француском, шпанском, руском, грчком, српском, албанском и румунском.

Данас вас састајемо са Чавдаром Арнаудовим – нашим бившим колегом који је од 1972. године 33 године био члан екипе редакције на француском језику. За себе каже да више воли да пише него да говори. Подвлачи да је имао срећу да ради са једним од најбољих преводилаца у оно време. Међу њима су Рени Николова, Марија Розанова, Марија Цанева, као Белгијанка Сјузан Горинова, која је удата за Бугарина.

„Када сам се запослио на Радију, одговорни уредник био је Димитар Тонев, који више није међу нама – прича Чавдар Арнаудов. – Био је човек песничке душе и објавио је збирку својих песама. Пошто сам показивао интересовање за књижевност, избор му је пао на мене. Није да је тада било много кандидата, али ипак француски језик није био потпуно изашао из моде. Сада се заиста примећује неки препород, али прво је шпански постао модеран језик, затим енглески, а ево сада сви млади уче енглески."

Током година је тзв. Централна информативна служба (сада Редакција на бугарском језику) припремала материјале за превођење на одговарајуће језике, али су и редакције на страним језицима одржавале активне везе са слушаоцима из целог света. У свакој редакцији је једна особа била задужена за вођење кореспонденције – одговарала је на писма слушалаца, водила статистику. Међу слушаоцима су били и оснивачи радио-аматерских клубова у разним деловима света:

„У Француској смо имали два таква клуба наших редовних слушалаца, француских држављана. Сећам се занимљиве згоде, наставља Чавдар Арнаудов: Једног дана изненада је стигао аутобус са 30 људи – Француза из Клуба пријатеља Радио Софије, који су дошли на екскурзију у Бугарску, јер су слушали наше емисије и хтели да виде Бугарску изблиза. Било је то почетком осамдесетих година и питао сам се шта да радим. Назвао сам главног уредника редакција на страним језицима, а он је дозволио да уђе само неколико људи. Примили смо их, одвели да виде и студио, што је у принципу  било строго забрањено."

Поред жеље да посете неку од редакција Радио Бугарске, слушаоци наших емисија на кратким таласима су у прошлости често желели и да сазнају више о разним темама или одређеним музичким делима која се чувају у богатом тонском архиву БНР:

„Некада су тражили да више емитујемо оперску музику – објашњава наш саговорник. – Али на кратким таласима се често оперска музика лоше чује. Зато смо више емитовали народну или поп музику, која се њима веома допада. Волели су да слушају Лили Иванову и Емила Димитрова. Тражили су да им испричамо о врху Шипка, Празнику руже у Казанлаку… Наши слушаоци су знали за бугарску ружу, јер смо им слали поклончиће у вези са њом."

На крају нашег разговора Чавдар Арнаудов је пожелео екипи Радио Бугарске да настави са напорима на обогаћивању програма.

Више о Радио Бугарској можете прочитати ОВДЕ. 

Аутор: Јоан Колев

Фотографије: лични архив, архива

Превела: Албена Џерманова