160 километара источно од алабанске престонице Тиране и десетак километара југозападно од града Дебра, у Северној Македонији, налазе се села Бугара у историјско-географској области Голо Брдо, на граници албанских општина Либражд и Булћиза. Сада тамо живи око 6.000 људи, а некада их је било троструко више. Тежак живот и недостатак посла разлог су за миграцију у веће албанске градове – Тирану, Елбасан и Драч, а многи одлазе на рад у иностранство.

Приликом свог боравка у радној посети Албанији крајем 2023. године екипа Радио Бугарске је посетила село Големо Острени. Пут до њега је 13 километара, али због неравног терена и макадама, ствара се осећај да је дупло дужи. Само мали део пута је асфалтиран.

Већи део бугарског становништва у Голом Брду чине Муслимани.

Сећање на хришћанску прошлост сачувано је у називима неких старих споменика и у називима локалитета. На пример, трг у селу Големо Острени се зове Црква. Приликом изградње водоводне мреже тамо су пронађени остаци старих гробља и хришћанске цркве.

У село нас води Рази Рама. Пуних 12 година он је био председник сеоске општине. И данас га мештани поштују и воле. Он је председник и Етно-културно-спортског друштва „Голо Брдо“.

„На подручју историјско-географске области Голо Брдо има 26 села, а 80% становника говори бугарски језик. Како је овај језик остао овде, могу да кажу историчари. У време комунистичког диктатора Енвера Хоџе приморавали су нас да говоримо само албански. Међутим, и данас код куће људи говоре бугарски. Албански уче у школи. За Бугаре у Голом Брду могу да кажем да откако је 2017. године Албанија признала бугарску националну мањину, људи су слободнији да кажу ко су. Недавно је одржан попис становништва и према прелиминарним информацијама знатан део становништва Голог Брда изјаснио се као Бугари“.

Од нашег саговорника смо сазнали да је неколико стотина становника Голог Брда стекло бугарско држављанство. Други су се школовали у Бугарској и сада су цењени лекари или инжењери у Албанији. Ипак, од чега живе људи у Голом Брду?

„Голо Брдо има традиције у грађевинарству – објашњава Рази Рама. – Пре више векова то је био главни занат овде. Данас многи граде негде по Албанији или у иностранству. Не постоји важан објекат у земљи у чијој изградњи није учествовао неки човек из Голог Брда. Зато и многи наши људи раде у Немачкој, Холандији, Швајцарској, Италији."

На питање да ли је данас тешко очувати бугарску традицију и језик у овим крајевима Албаније Рази Рама одговара да се стара традиција поштује, а људи говоре старински бугарски језик и ван својих домова и тако се одржава њихова бугарска самосвест. Међутим, још увек нема бугарске школе.

„Било је разговора са Министарством образовања Бугарске о отварању допунских школа у селима Требиште и Големо Острени, али за сада је све то само пројекат", каже Рази Рама.

Друштво „Голо Брдо“, чији је председник Рази Рама, је основано 2015. године и тежи да бугарски дух и традицију одржава живим. И данас уживају поштовање пехливанске борбе и етно-свадбе. Чувају се и аутентичне ношње. Жене из села Големо Острени су у народну ношњу обукле и нашу колегиницу из редакције на албанском језику Костандину Бело.

„Сваког трећег петка маја организујемо пехливанске игре. Долазе нам људи не смо из суседних села, већ и из целе Албаније и Северне Македоније. И на свадбама у Голом Брду организују се разна такмичења, међу којима и у рвању, међутим ова се традиција више не практикује, јер су се многи људи одселили у градове или иностранство. У Голом брду има око 10-12 врсти народних свадбених ношњи. Ношње сваког села се по нечему разликују од осталих и да бисмо очували то богатство, имамо жељу да направимо етнографски музеј у којем ће свако имати могућност да их види."