"Бугарска заостаје за земљама ЕУ по уделу младих са високим образовањем. С обзиром на све тежу демографску кризу укидање школарина за студенте и докторанде на јавним високошколским установама, на смеровима које субвенционише држава, има за циљ повећање броја студената". Ово је БНТ изјавио министар образовања и науке проф. Галин Цоков поводом предлога Измена и допуна Закона о високом образовању који је стављен на јавну расправу. Предлогом се предвиђа да школарине за студенте и докторанде на јавним високошколским установама, на смеровима које субвенционише држава, буду укинуте од другог семестра текуће академске године.
Последњих година у Бугарској се број студената смањује, а смањује се и удео младих који су високо образовање завршили са 30-34. године. Анализе показују да ће се у наредних 4-5 година демографска криза осетити још озбиљније. Укидање школарина има за циљ да у том контексту олакша приступ високом образовању, казао је министар Цоков. Према његовим речима, укидање школарине не значи аутоматски и пад квалитета образовања.
Бугарска и Турска имају привилегију да се налазе на раскрсници Европе и Азије, што саобраћајне коридоре, железничке пруге и модернизацију граничних прелаза чини стратешким фактором за развој целог региона. Ово је изјавио лидер ГЕРБ Бојко Борисов на..
„Наш дугорочни циљ треба да буде одржив мир у Украјини, који се може постићи једино кроз уску сарадњу између ЕУ и САД и Украјине. Мир, који ће гарантовати безбедност украјинских грађана, стабилност у региону и подржавати вредности слободе и демократије...
Агенција за безбедност храна Азербејџана увела је привремена ограничења на увоз одређених производа из неких региона Бугарске и Хрватске због заразних болести код преживара у тим земљама, преноси БТА позивајући се на локалне медије. Ограничења су..
Расте интересовање младих људи бугарског порекла из иностранства за студирање на бугарским високошколским установама. Међу уписанима на студије за..
Након увећања пензија према "швајцарском моделу" од 1. јула за 8,6%, просечна месечна пензија је у јулу премашила 1.000 лева и достигла 1.015,22 лева..
У првој половини 2025. године нето прилив страних директних инвестиција у нашу земљу је достигао 848 милиона евра (0,8% БДП-а), што представља пад..