„Родитељи и породица су први и најважнији учитељи који утичу на готово све аспекте дечјег развоја. Тек након тога долазе педагози, а после њих и околна архитектура која је такође наш учитељ.“

Ако узмемо у обзир речи кустоса Музеја модерне уметности „Лујзијана“ у Данској Кјелда Кјелдсена и оне успеју да допру до ширег круга људи – пројектаната, архитеката и урбаниста, садашњи изглед градова код нас могао би да почне да се мења, доприносећи тиме побољшању окружења у којем живимо.

Са својим 40-годишњим професионалним искуством у архитектури и 20 година искуства као професора, Анета Славова признаје да у самом почетку своје каријере, у великој пројектантској компанији, није у потпуности схватала важност и улогу урбаног планирања. Међутим, брзо је схватила да је управо оно у основи тога да одређено место или стамбени рејон постану омиљено место у граду за многе ствари.

"Ја сам на више места покушала да покренем студентске радионице, једна од којих је била интердисциплинарна уз учешће студената, дизајнера Националне уметничке академије, музичара, пејзажних архитеката, урбаниста, сећа се арх. Славова у интервјуу за Радио Бугарску. „Дали су нам задатак „Софија игра“. Била је то 2016-2017. година и циљ задатка је био да се нађе нов приступ изградњи јавних дечјих игралишта. Требало је да импровизујемо са студентима и нађемо решење како да ова дечја игралишта буду за грађане свих узраста, а не само за најмлађе. Дакле, да нам буде лепо, да нам буде пријатно. Покренућемо се, смејаћемо се.“

„Кључна тема и филозофија у архитектури је стварање средине, а не пуко ређање кућа, улица и парцела. Томе нема места у образовању архитеката,“ додала је она.

То је и разлог зашто је она решила да оживи једну стару традицију, коју је покренуо њен супруг арх. Стефан Попов у свом Експерименталном студију. У њему су развијане нове ефикасне наставне методе архитектонског пројектовања на Универзитету архитектуре, грађевинарства и геодезије у Софији.

Нажалост, студија и проф. Попова нема више, али сећања не бледе и Анети стално стижу упити кад и како ће наставити с радом ова радионица. И 2020. године она је поново отворила своја врата на радост свих заинтересованих.

„Много тога се променило, али је методика остала непромењена. Променио се стереотип, начин живота. Променила се филозофија сваке типологије јавних зграда – у урбанистичком планирању, у стамбеним зградама, тако да ова промена, у комбинацији с методиком, пружа решење како да покренемо један пројекат и коју нову филозофију да уградимо у њега. То је оно ново што је Archplay понудила,“ уверена је Анета. „Зато ме је реч play, тј. игра у архитектури, подстакла да размислим о томе како да организујем овакав образовни догађај током летњег распуста," рекла је арх. Анета Славова.

Током летњих месеци сви заинтересовани ће поново моћи да нешто више науче о другачијем лицу савремене архитектуре, која треба да буде саучесник, а не противник људи.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова