Локалитет „Градиштето“ у западним Родопима прошаран је стеновитим формацијама у облику људи и животиња, које је људска рука дообликовала још пре 7000 година. У данашње време ове тајанствене природне формације доступне су захваљујући туристичким рутама, а место је познато као Пејзажни историјски парк „Градиште“. Док идемо стазом кроз невероватно лепе призоре које пружа планина Родопи и Пирин преко пута, ушушкани између планинских чука, „прате“ нас камене корњаче, птице, рибе, људска лица и митска бића, која у машти сликају чудне ликове. Према речима истраживача, у питању је веома старо светилиште које се простире на површини од читавих 50 ха.
Најупечтаљивија међу њима је формација „Главата“ – сасвим јасно оцртано џиновско камено лице у профилу, загледано у вечност. Обриси су савршени и јасно се види да се овде умешала људска рука. Према речима проф. Васила Маркова, директора Центра за древне културе Југозападног универзитета, ово је симболични лик бога Сабазија – небеског бога-оца Фригијаца и Трачана.
На врху фигуре „Главата“ археолози су пронашли трагове култног огњишта, где су Трачани обављали своје обреде. „На подручју „Градиштето“ налазе се још две фигуре у облику људског лица. Не можемо их тачно датирати, јер не припадају неком културном слоју, али претпостављамо да су из доба касног халколита (4800-4000 пре Христа),“ тврди проф. Васил Марков и додаје:
„Највише је силуета и фигура корњача. На крају праисторијске ере корњача је била симбол Велике богиње-мајке, тачније – она је њен зооморфни лик. У светилишту се налази и монументални камени трон, као и звездана мапа која се састоји од малих исклесаних у стени „чинија“, које ми зовемо „жртвеници.“ То су сведочанства о астронмском знању Трачана који су посматрали небо кроз сакрални простор светилишта.“
У видео-репортажи можете погледати причу о светилишту „Градиште“, удаљено 8 км од етнографског села Долен.
Трачани су у античко доба били познати пре свега по свом умећу да од смртног човека направе бесмртног бога, тврди проф. Марков. Према његовим речима, светилиште је коришћено управо за обављање ритуала везаних за „обесмрћивање.“ О томе сведоче и провиралке, које представљају неку врсту провлачнице. Реч је о уским процепима у стенама, кроз које су се људи провлачили за здравље и плодност. И дан данас их хришћани и муслимани из околних места користе. Ритуал провлачења праћен је бајањем и сложеним обредима за које се претпоставља да су наслеђени од Трачана.
„Обредним провлачењем кроз процеп у стени учесник у култу напушта своју стару смртну природу, а излазећи „на другу страну овог света“ или каменог лука он добија нову природу и постаје бесмртни митолошки лик. У данашње време је то сачувано у фолклорном обреду провлачење. Болесник облачи стару кошуљу преко нове и након што се провуче кроз процеп у стени, он оставља стару кошуљу тако што је окачи на стену, тј. он тиме постаје „нова и здрава особа“,“ рекао је на крају нашег разговора проф. Марков.
Претпоставља се да је светилиште најинтензивније коришћено у периоду 3-2. век пре нове ере, а најкаснији трагови људског присуства на локалитету „Градиште“ датирају из римског доба (3-4. в после Христа).
Фотографије и видео: Венета Николова
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..