Према последњим подацима, потражња вина расте убрзаним темпом на међународном тржишту. Као разлог се наводи све веће интересовање клијената за одржива и еколошка пића. А у винском сектору се последњих година примећује тренд интегрисања модерних технологија и побољшања квалитета, као и интензивирања е-трговине.
У том контексту, међутим, Бугарска је од водећег произвођача и извозника вина током 80-их година минулог века постала увозник, због високих цена домаћих вина и релативно ниске потрошње вина у земљи.
Последње две деценије се производња вина у Бугарској преполовила и тренутно износи 80 млн литара. Међутим, обим увоза се повећава и изражено у новцу приходи од продаје премашују оне остварене од извоза бугарског вина у иностранство. Упркос томе, број малих винарија код нас непрестано расте и тренутно износи више од 350. Појављују се нове бутик винарије које нуде вино високог квалитета са амбицијом да постану водећи произвођачи на Балкану. Тиме они стварају добре предуслове за развој винског туризма у Бугарској.
Вински путеви Тракијске низије одвели су нас у село Брестовица, које са поносом носи титулу винске престонице Бугарске. У Тракијској низији углавном се гаје црне винске сорте грожђа, међу којима су чувене сорте Мавруд, Рубин и Пловдина (памид).
У Брестовици живи око 4.000 људи и једно је од највећих села у околини Пловдива, које је удаљено свега 17 км од града. Тамо је и једна од најстаријих виноградарских задруга у Бугарској, основана 1908. године. Током 30-их година прошлог века, задругари су по пројекту инжењера из Француске изградили свој вински подрум. Сачуван је до данас и представља класични француски приземни подрум. У плану је да подрум буде обновљен.
„Покушавамо да у Брестовици развијемо и вински туризам. Зато планирамо да изградимо нову и већу дегустациону салу и продавницу у склопу винарије како бисмо могли да продајемо своје производе,“ каже Красимир Патишанов, председник задружног подрума „Брестовица.“
„Ово је сегмент винског бизниса који има огроман потенцијал, који ћемо с колегама из Брестовице и региона тек развијати. Израдили смо винске руте, мапе на којима су путеви вина, који повезују Пловдив с винским подрумима из његове околине и Родопског краја, приказани на најбољи могући начин. Филозофија нашег подрума је да се фокусирамо на традиционалне аутохтоне винске сорте – то је наша вишедеценијска стратегија, због тога овде гајимо углавном Мавруд, Рубин, Пловдину. Пре 13 година смо кренули у мисију да оживимо ову традиционалну бугарску сорту грожђа – Пловдину и данас слободно могу рећи да већ имамо „следбенике“ јер су и друге винарије почеле да производе ову сорту. Такође, у Брестовици имамо и Музеј вина. На иницијативу винских подрума, председника сеоске општине и Министарства туризма, село Брестовица је и званично проглашено винском престоницом Бугарске.
Старији људи памте како је пре 80 година у селу Брестовица било 2.500 ха винограда. Тренутно је под виноградом око 1.500 ха, а велик део њих чине десертне сорте. У једном периоду држава је водила политику намерног уклањања винових лоза, али је упкрос томе у Брестовици производња вина у процвату. Виноградарство се на овом подручју полако обнавља, што доказују новоподигнути засади и нема породице у селу, која нема свој виноград и домаће вино у подруму.
Вино из Брестовице познато је на три континента – Европи, Азији и Америци. Сваке године се представља и на престижном сајму у Диселдорфу, Немачка, који се одржава између 10. и 12. марта.
„Пре више година окренули смо се тржиштима Кине, Јапана, Вијетнама. Тамо су били наши основни клијенти,“ каже Красимир Патишанов за Радио Бугарску. „Међутим, последњих година ограничења због пандемије и ратови који букте широм света створили су генерално неповољну слику. Пре пандемије смо продавали до 80.000 боца годишње и то само Кини. Надам се да ће бугарско вино имати будућност на овим тржиштима јер ако успемо тамо, успеће и цео вински сектор у Бугарској,“ рекао је Патишанов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: facebook.com/brestovitsawinery.eu, Pixabay
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР Бургас. Нова услуга, названа „дигитални асистент“, представља надоградњу телемедицинских услуга које..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...