Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Хотелијери очекују већи прилив туриста у Бугарску у 2024. години

Фотографија: BTA

Бугарски хотелијери очекују просечан раст обима пословања између 10 и 15%. Ово је данас у Варни саопштио Георги Дучев, председник Бугарске асоцијације професионалаца у хотелском менаџменту, позивајући се на националну анкету коју је спровела ова организација. Нека од тржишта са којих се очекује већи прилив туриста су Енглеска и Румунија, као и скандинавске земље. Према речима Георгија Дучева, међу тржиштима која генерирају приходе за нашу земљу на првом месту је Румунија, а следе Немачка и Пољска. Чешка и Словачка су тржишта са великим потенцијалом за Бугарску. Истовремено, као резултат проблематичне ситуације на Блиском истоку, нема више израелских туриста.

Дучев сматра да акценат у туристичком рекламирању Бугарске у иностранству треба да буде стављен на чињеницу да смо безбедна и мирна дестинација.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Све више Бугара путује у иностранство, Грчка омиљена дестинација

Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног завода за статистику. Бугари најчешће путују у Грчку – 314.8 хиљада, Турску - 286.7 хиљада,..

објављено 5.10.25. 11.05

Пловдив добио нову атракцију – антички водени сат мери време на узвишењу Сахат тепе

На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат – клепсидра. Једини сат ове врсте у нашој земљи, који је монтиран на отвореном, постао је најновија..

објављено 5.10.25. 09.30
Фреска „Точак живота“ у Цркви Рођења Христовог – Арбанаси

Село Арбанаси и његова црква са „Точком живота“

На свега пет километара од Великог Трнова, у живописном селу Арбанаси, налази се један од најлепших и најзначајнијих тамошњих храмова – Црква Рођења Христовог. Ова богомоља спада међу ретке сачуване православне храмове из периода с краја XVI и почетка..

објављено 2.10.25. 13.05