Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:
„Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.
Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“
Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.
„Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.
Три медведића која су спашена прошле године пуштена су у дивљину, саопштила је Фондација „Четири шапе“. У оквиру неколико заједничких акција мале меде Никола, Мишо и Анета ухваћене су и збринуте у прихватним центрима у Бугарској и иностранству...
Државна агенција за заштиту детета (ДАЗД) расписала је дечји конкурс за лого Националне дечје телефонске линије (НДТЛ) 116 111 и њене чет апликације . Конкурс је отворен за све надахнуте уметнике узраста од 11 до 16 година, који имају потпуну..
Горска служба спасавања – јединица Лакатник поставиће зип лајн дужине 100 метара изнад живописних Лакатнишких стена у Искарској клисури. Иницијатива је део традиционалног Мајског фестивала у селу Гара Лакатник. Љубитељи високог адреналина моћи ће од 10..
Физичко и ментално здравље људи током целог живота главна је тема Европске недеље јавног здравља. Иницијатива има за циљ да подстакне сарадњу између..
У Пловдиву је данас почело пролећно издање Сајма заната, јавља Радио Пловдив БНР. Током три дана занатлије ће демонстрирати своје умеће у Старом граду...
Конференција „Рад швајцарских наставника – порука и изазов будућим генерацијама“ одржана је данас у Софији. Догађај је одржан у организацији Националне..