Премијер Николај Денков је у уторак, 5. марта, поднео оставку, наводећи да је то „поштовање одређене доследности, политички ферплеј и поштовање према грађанима.“ Денков је подсетио на основне параметре договора који су две политичке коалиције ГЕРБ-СДС и НП-ДБ постигле при формирању владе пре девет месеци. Тада је главни задатак две парламентарне снаге био да превазиђу политичку стагнацију у коју је држава упала након што је у последње две године имала пет парламентарних избора, као и због изразито фрагментираног састава Народног собрања, у којем ниједан политички субјекат нема потребну већину да би могао да самостално формира нови кабинет. Формирана је влада на челу које је дошао представник НП-ДБ Николај Денков, а вицепремијер и министар спољних послова је постала Марија Габријел из редова водеће парламентарне снаге ГЕРБ-СДС.

Договор који је постигнут био је „егзотичан“ за бугарску политичку стварност, наиме – план је био да после девет месеци министри представе извештаје о свом раду након чега да се изврши ротација премијера и Габријел да замени Денкова на премијерској позицији.

• Актуелна Влада наставља са радом до формирања новог кабинета

Закључно с данашњим даном, 40% Бугара сматра да је ротација акад. Николаја Денкова и Марије Габријел најбоља ствар која се може десити влади у блиској будућности. То су показали резултати испитивања јавног мњења које је Агенција „Алфа Рисерч“ спровела међу 1.000 пунолетних грађана из свих делова земље у периоду 27. фебруар – 3. март 2024. године, а које је финансирано властитим средствима.

Своје незадовољство радом Владе изразило је 52,9% испитаника. Рад вицепремијера и шефа бугарске дипломатије Марије Габријел (34,7%) оцењен је боље у односу на рад премијера Николаја Денкова (23,6%).

Њих 27% је мишљења да је боља идеја да се иде на нове изборе, који би се одржали заједно са изборима за посланике ЕП у јуну о.г. Међутим, пре тога на потезу су преговори о ротацији, тј. о продужењу владе ГЕРБ-СДС и НП-ДБ. Руководство ГЕРБ предложило је писани споразум као корак ка контруктивном дијалогу.

„Упркос томе што је дијалог између партија, које стоје иза ове владе, често био спутан и блокиран, до сада је рад владе ишао по плану и програму, остаје да се испуни само шеста, кључна тачка – успоставити механизам за регулисање регулаторних тела, на челу са личностима са највишим професионалним и моралним принципима,“ рекао је с парламентарне говорнице премијер у оставци. Управо тема именовања чланова руководстава регулатора и нових министара прети да заоштри односе партнера у власти, што ће свакако довести до још већег пада поверења у парламент, које је тренутно на рекордно ниском нивоу од 7%.

„Ако је коалициони споразум корак ка остварењу више циљева усмерених на одређене социјалне групе, регулаторна тела и судство, то би могло да обезбеди оживљавање поверења у Народно собрање. У супротном ћемо ући у рецидив кризе поверења, што ћемо веома тешко превазићи,“ објаснила је за БНР Борјана Димитрова, стручњак Агенције „Алфа Рисерч.“ Према њеним речима, ми се тренутно налазимо у једној парадоксалној ситуацији у којој чак и бирачи владајуће политичке снаге нису уверени да вреди да се ова власт продужи.

„ГЕРБ је старија и искуснија странка, има структуре и политичко искуство и у пресудним тренуцима, уз подршку Покрета за права и слободе, створила је утисак да диктира ритам и стање у земљи. После 4-5 неуспешних покушаја за формирање владе и уласка у спиралу прелазних влада, било је преко потребно да се нађе парламентарно решење за излазак из те кризе. НП-ДБ не желе да их зову коалицијом, јер желе да остану по страни као нова политичка снага, али су, с друге стране, хтели да уђу у власт како би остварили циљеве које су зацртали. Покушавају да буду ефикаснији и да покажу резултате свог рада, у супротном ће оставити утисак загушљивог загрљаја. А разлика између њих је 4-5 посланика, али активност ствара осећај дужности,“ рекла је гђа Димитрова.

Текст: Елена Каркаланова

Извор: интервју Илије Влкова, Програм „Хоризонт“ БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА