Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Фотографија: лична архива

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на кларинету.

Никола Илијев је временом развио свој препознатљив стил, који је у почетку био под музичким утицајем проф. Петка Радева, а у свом репертоару је имао углавном песме које је његова мајка изводила. 

Године 1963. формирао је Конушенски народни оркестар, који важи за најдуговечнији оркестар народне музике у земљи. Под његовим вештим руководством у деценијама које су уследиле, оркестар је постао један од највољенијих и најтраженијих фолклорних састава у Тракијској области.



Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива

Прочитајте још:


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20