Сваке године, 25. марта, БПЦ прославља један од својих најсветлијих празника – Благовести, сећање на дан када је архангел Гаврило сишао са неба и Девици Марији пренео благу вести о безгрешном зачећу Господа Исуса. Овај празник представља оличење бескрајне милости Божије према људима, а посебно према жени – мајци, која је благословена да даје живот. Најчистија међу девицама је изабрана да роди Исуса Христа, који ће вољену Божју децу вратити у Царство Небеско. Безгрешним зачећем девице Марије, Божјом благодаћу, благословљено је и женско начело. Тако је жена, односно мајка постављена на врховни пиједестал од људи и самог Створитеља. Из тог разлога се празник Благовести, према хришћанском веровању, сматра и Празником мајке.
"Благовести су један од великих празника наше православне цркве, посвећен Пресветој Богородици, која је узор свим хришћанским женама мајкама“, каже теолог и аутор савремене хришћанске литературе Александра Карамихалева у ексклузивном интервјуу Радио Бугарској:
"Ово је за све нас, празник оправдане наде да ће сеобећани нам после првородног греха Спаситељ родити у човечанском телу и искупити људски род. Да ће свим верним следбеницима Христа Спаситеља поново бити отворен пут у Рај, у Царство Божије."
"Можда овде треба навести да материнство није било део планова Пресвете деве Марије, која је од најранијег детињства била посвећена Богу и заветовала се да ће целог живота служити Богу у девичанству. Упркос томе, она без икаквог оклевања на радосну вест светог архангела Гаврила одговара: ˈЕво слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојојˈ", каже Александра Карамихалева.
У наше време тешко да можемо замислити такву понизност без примера Пресвете девице Марије. Она прихвата Божји позив без икаквог оклевања, без страха, без сумње. „Живот свакога од нас, са искушењима и радостима, непрекидан је низ Благовести, у којима Бог на овај или онај начин изражава своју благу вољу и од нас очекује одговор“, наводи Александра Карамихалева и додаје да Бог нам открива своју вољу кроз наше свакодневне обавезе и сталне прилике да поступамо по јеванђелским заповестима. То су радости, болне околности, тешка искушења, потребе људи око нас, као и искушења која долазе од људи око нас.
"У ствари, суштина хришћанства је управо у томе, да будемо мудри у свим случајевима у којима нас Бог позива да посведочимо своју веру. Да као Марија одговарамо понизно: ˈНека ми буде по речи твојојˈ. На данашњи дан, на празник Благовести, ред је да свако од нас запита своју савест колико смо у стању да одговоримо: ˈНека ми буде по речи твојојˈ у случајевима када се воља Божија не поклапа са нашим плановима. Када смо суочени са нечим што је људски необјашњиво, што се не може решити или је апсурдно, у некој крајње замршеној ситуацији, када нам се чини да нас опасности вребају одасвуд или када имамо осећај да нам се живот окреће за 180 степени – да схватимо колико је јака наша вера у Бога, у Божију промисао за нас, у Божију љубав и милост. Тада се види и колика је наша одлучност да себе, цео свој живот посветимо Богу, као што то обећавамо на свакој литургији."
Управо у тешкоћама, било да је реч о нашим личним проблемима или искушењима са којима се суочавамо као друштво, чини се да наша вера у Бога јача и најјача је, закључује Александра Карамихалева.
Фотографије: БГНЕС, pravoslavieto.com
Превела: Албена Џерманова
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..