Дачић: Захвални смо Русији на подршци територијалном интегритету Србије

Билатерални односи Србије и Русије су, упркос бројним изазовима, на високом нивоу. Ово је констатовано на састанку потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова у Москви, пренео је tanjug.rs. Дачић је истакао да су економски односи са Русијом од изузетног значаја, нарочито у сфери енергетике и да је за Србију важно да се споразум о природном гасу са Русијом продужи после његовог истека 2025. године. Он је такође захвалио Русији на подршци територијалном интегритету његове земље. „Она је од велике важности за нас. Од виталног значаја је да знамо да у Савету безбедности имамо један сигуран глас који ће увек бити против независности Косова и Метохије и који ће увек бити за питање територијалног интегритета Србије“, рекао је Дачић. Подсећамо да Србија не признаје независност коју је Косово једнострано прогласило 2008. године.

Уставни суд Хрватске одлучио: Милановић не може да се кандидује за премијера

 
Хрватски председник Зоран Милановић заказао је парламентарне изборе за 17. април, а неколико сати касније саопштио је да ће се и сам кандидовати за следећег хрватског премијера из редова опозиционе Социјалдемократске партије, али да неће поднети оставку на место председника. Ово саопштење изазвало је дубоку политичку кризу у земљи која је чланица ЕУ и НАТО, пренела је БТА. Због изненађујућег потеза председника, Уставни суд Хрватске, који је позван да се изјасни о овом случају, на својој седници је закључио да би Милановићева кандидатура, док обавља функцију председника, на листи било које политичке странке или независне листе за избор посланика за Хрватски сабор, била неспојива са његовим уставним положајем и овлашћењима и принципом поделе власти. Огорчен одлуком суда, Милановић је рекао да она „убија демократију“ проглашавајући „обичан покушај учешћа на парламентарним изборима кршењем Устава“.

Реџеп Ердоган: Кипар је данас могао да буде у потпуности наш

Турски председник Реџеп Ердоган је током ифтара (ритуалне вечере током муслиманског светог месеца Рамазана) са турском војском стао у заштиту турске инвазије на Кипар 1974. године. Он је истакао, да би у случају да су се турске снаге помериле јужније, „Кипар данас у потпусности могао да буде наш“, јавила је Бранислава Бобанац, дописница БНР са ове острвске државе. Влада у Никозији Ердоганову изјаву је окарактерисала као „неприхватљиву и провокативну“. „Кипар, који је пуноправна држава чланица ЕУ, већ 50 година се налази под окупацијом након варварске инвазије“, рекао је портпарол владе Константинос Летимбиотис. Кипар је подељен од 1974. године, када је, након покушаја војног удара грчке војске, Турска окупирала део острва где су Турци чинили већину становништва. Турску Републику Северни Кипар, која је тада основана, и данас признаје само Турска, док је међународна заједница сматра делом Републике Кипар.

ЕК: Румунија ће морати да врати новац ако правовремено не испуни циљеве из Плана опоравка и отпорности

Румунија има две и по године да испуни своје циљеве у оквиру Националног плана опоравка и отпорности. У супротном ће морати да врати примљено предфинансирање. Европска комисија на ово је упозорила Букурешт током разматрања онога што је у оквиру плана до сада урађено, пренео је Радио Румунија интернешенел (RRI). Брисел истиче да је Румунија спровела реформе у области енергетике, правосуђа, борбе против корупције и пензионог осигурања,али да друге кључне реформе, попут пореских и оних које се односе на ефикасност пословања и корпоративно управљање државним предузећима, нису спроведене, рекла је Селин Гуер, представница Комисије. Проблем представља и велики буџетски дефицит, који се за ову годину чини близу 7% БДП-а. Према Плану, Румунија од ЕУ очекује 30 милијарди евра у виду бесповратних средстава и кредита, који морају бити искоришћени до краја 2026. године, прецизира RRI.