8
26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је приморао Османско царство да потпише Лондонски мировни уговор, снагом којег предаје своје балканске поседе земљама победницама из Балканског савеза.
У јуну је почео Други балкански рат. Бугарска војска је водила окршаје са Грчком и Србијом – за спорне територије у Македонији и са Румунијом за јужну Добруџу. Османска војска је то искористила и нарушила је границе на линији Мидија – Енос, окупирала Једренску Тракију и насилно протерала бугарско становништво.
За становнике Тракије 26. март је симбол борбе за слободу и спремност на самопожртвовање, дан за одавање поште палим херојима, али и дан сећања на жртве које су страдале за остварење националног идеала, кажу из Савеза тракијских друштава у Бугарској – организације која обједињује потомке тракијских Бугара.
Варна је један од градова који ће данас свечано обележити Дан Тракије и 111 година од освајања тврђаве Једрене од стране бугарске војске у Балканском рату од 1912-1913. године. Свечаности ће се одржати испред Споменика 8. приморском пуку.
"Основни избеглички таласи су после Руско-турског рата из 1878. године, после Илинденско-преображенског устанка из 1903. године, а посебно после Балканског рата од 1912-1913. године, након разарања тракијских Бугара. Тада је дошло и до дебугаризације источне и западне Тракије. Више од 350.000 Бугара приморано је да напусти своја родна места и кренуло је ка Мајци Бугарској – подсећа Румјана Влчева, председница Варненског тракијског друштва "Капетан Петко војвода''. – Део њих се настанио у Варни и околини. Тешко је рећи колико их је данас, али ако се вратимо годинама уназад, можда их је укупно било преко 20 хиљада, а у нашим данима њихових потомака је много више. Стога ми са посебним поносом истичемо да је бугарски изглед Варне одређен и доласком тракијских избеглица, пре свега из источне Тракије, али и из западне Тракије. Осим тога, велик је допринос потомака тракијских избеглица изградњи и развоју наше морске престонице“.
Извор: интервју Маријеле Димитрове, БНР-Варна
Саставила: Елена Каркаланова
Фотографије: БТА, БГНЕС, Национални војноисторијски музеј, архив
Превела: Албена Џерманова
Проф. Константинос Нихоритис је научник за чије име се везује највећи број откривених грчких извора о раду Ћирила и Методија у светским размерама. Истакнут стручњак за старословенски (старобугарски) језик и књижевност и теолог, који је објавио бројне..
„Ако имаш јаку веру и молиш се снажно, светац ће ти помоћи и пренеће твоју молитву Богу,“ убеђен је отац Георги Марков, свештеник храма у софијском селу Горњи Лозен и додаје да је више пута био сведок чуда која је Свети Георгије чинио, а и даље чини...
Председница Народног собрања Наталија Киселова присуствоваће 2. маја обележавању 1160 година од покрштавања бугарског народа и 1170 година од стварања бугарске азбуке у Плиски. То је саопштено из прес-центра Парламента, уз напомену да је прослава оба..
Ведро