Консензус о томе како да се Украјини помогне да добије оружје и муницију који су јој потребни, европски лидери у начелу су постигли на последњем Европском савету. 

Односно, да се потребан новац обезбеди из руске имовине која је „замрзнута“ због рата.

Очекивано, ова идеја наишла је на оштре критике Москве, што се догодило неколико дана након председничких избора у Русији и неколико сати пре стравичног терористичког напада на њеној територији.

Укратко, идеја о томе како да се приходи који потичу од руске имовине заплењене у Европској унији усмере на наоружавање Украјине постала је један од главних акцената самита који је одржан у Бриселу.

У ту сврху, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ предложио је да буде искориштено 90% камате на замрзнуту руску имовину:

„Претпостављам да ће европски лидери подржати мој предлог да се заплени профит од замрзнуте руске имовине, чиме ће се обезбедити 3 милијарде евра годишње за потребе одбране Украјине. Не плашите људе превише! Рат није на прагу! Оно што је пред вратима јесте потреба да Украјинцима пружимо подршку!“

Очекује се да ће ЕК предложити правно формализован текст предлога, који би појаснио конкретан механизам којим ће ЕУ управљати наведеним средствима.

„Говоримо о имовини Централне банке Руске Федерације, коју су замрзнуле земље Г-7. Рачуни руских олигарха представљају потпуно одвојено питање“, Данијел Франкини из Центра за међународно и европско право Универзитета у Шефилду појаснио је за програм БНР Хоризонт, коментаришући питање замрзнутих руских удела у белгијском Централном депозиторију хартија од вредности:

„Профит о којем говоримо припада Euroclear-у, који је европска институција. Ипак, говоримо о ванредним профитима који су на рачунима Euroclear-а остали само као резултат санкција које су Русији уведених због њене инвазије на Украјину.“

Зашто су неке земље ЕУ са забринутошћу реаговале на предлог?

„Дуги низ година руски олигарси у Европу преносе имовину, која укључује не само банкарска средства, не само новчани ток који је донео корист Русији, већ и лична средства многих руских олигарха. Управо је то индиректни циљ ЕУ – да, користећи замрзнута средства за куповину оружја за Украјину, у ствари, разоружа део руског утицаја у Европи. Главни проблем овде је узрокован неслагањем Мађарске и Аустрије са овом идејом“, нагласио је у интервјуу за БНР експерт за међународну безбедност и управљање конфликтима доц. др Искрен Иванов, објашњавајући зашто су дотичне земаље током Европског савета на ову идеју реаговале на такав начин:

„Мађарска се противи из очигледних разлога. Њен лидер врло блиско политички флертује са Русијом. Што се тиче власти у Бечу, руско присуство у Аустрији је веома значајно и реакција Карла Нехамера била је сасвим очекивана. Тако да, генерално, унутар Европске уније постоји консензус да се та средства користе за куповину оружја за Украјину. Међутим, у којој мери ће овај консензус опстати, у великој мери зависиће од ове две земље, које би у одређеном тренутку могле да блокирају одлуку о томе."

Ирска и Малта такође су изразиле забринутост:

„Малта, у принципу, више воли да се држи по страни од свих ових процеса, али неслагање других земаља изазива одређену забринутост. Ипак, не смемо заборавити да ће коришћење ових руских средстава за куповину наоружања за Украјину, у мањој или већој мери, штетити интересима неких богатих Европљана, чије су компаније и индустријске заједнице пре рата активно трговале са Русијом.“

„Чак сам донекле изненађен да нема реакције Немачке, с обзиром на озбиљан број немачких привредника који су, само неколико месеци уочи рата, активно трговали са својим руским партнерима. Стога није толико изненађујуће да се, у принципу, и пронатовски оријентисане земље опиру санкцијама, с обзиром на то да ће замрзавање руске имовине такође прекинути и последње преостале канале руске привреде ка Европа“, нагласио је политиколог.

„У овом тренутку постоји озбиљна подршка идеји да се неочекивани профит усмери према Украјини и да се искористи у војне сврхе. И ако будемо довољно брзи да на време формализујемо наш предлог, онда ће Украјина прву милијарду моћи да добије 1. јула“, предвидела је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Да ли је могуће да ће Украјина добити прву траншу средстава за набавку наоружања још у јулу?

„Ако америчка помоћ закасни, Европа може да се мобилише и пошаље ова средства у Украјину још у јулу“, каже професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, истовремено објашњавајући да је он лично „скептичан у погледу тога у којој ће мери оружје купљено средствима ЕУ бити довољно за Украјину”:

„Европска унија је економска кичма Украјине, али војна кичма остају Сједињене Америчке Државе – ако не откључају своју помоћ до краја марта, врло је вероватно да би то могло бити фатално касно, због чега се Европи жури“, појаснио је доцент др Иванов:

„Месеци април, мај и јун могли би бити критични, јер је јасно да се Русија у овом тренутку спрема за нови напад великих размера на Кијев.“

Терористички напад у Крокусу послужиће као аргумент за мобилизацију додатног људства, предвиђа други стручњак.

Према његовим речима, „требало би да се оградимо од екстремних судова о ономе што се десило“:

„Када говоримо о животима Руса или било ког другог народа, када говоримо о тероризму, важно је да говоримо само о насиљу над цивилима. Ни у ком случају не треба мешати трагедију која се догодила са ратом у Украјини. Не подржавам идеју да је „Украјина на неки начин повезана са овим терористичким нападом. Претња глобалног тероризма је претња свима, а не само Русији“, уверен је доцент.

Руски председник, који је упутио оптужбе на рачун Украјине, према речима његовог украјинског колеге, на тај начин покушава да одбаци своју кривицу за масакр.

„Ако су Руси спремни да без речи умиру у Крокус холу не постављајући никаква питања својим безбедносним и обавештајним службама, онда ће Путин такву ситуацију поново покушати да преокрене у своју личну корист“, навео је том приликом у свом коментару Володимир Зеленски.

„Већина стратешких ресурса руских обавештајних служби усмерена је на одржавање режима у Кремљу и обезбеђивање ресурса за агресију на Украјину. То је створило вакуум у самој Русији, што је довело до овог терористичког напада“, додао је политиколог, који је у програму „Хоризонт” прокоментарисао недавно одржане председничке изборе у Русији.

Руски председнички избори – гласање у условима „потпуног информационог помрачења“.

„Веома је тешко извући категоричне закључке о томе шта се дешавало на председничким изборима у Русији, пошто је тренутно цела земља у потпуном информационом помрачењу. За мене лично веома је упитан легитимитет ових избора. Истина је да је Путин покушава да сву моћ концентрише око себе, покушава да искористи рат како би око себе окупио све Русе“, каже доцент Иванов.

Рат у Украјини, блокирана америчка помоћ и руска нуклеарна реторика – да ли је претња европској безбедности стварна?

„Што се тиче рата у Украјини, већ смо неколико пута били сведоци конвенционалне реторике из Москве, тачније можемо да говоримо о нуклеарној реторици. И све ово је, по мом мишљењу, више него убедљив доказ о намерама Русије да настави овај рат док не оствари своје циљеве.

„Да, Европа је постала активнија! Да, Европа је схватила да не може да седи скрштених руку. И Европа је схватила да је била обавезна да створи сопствену војску, али је било готово немогуће ефикасно задржати Русију без помоћи Сједињених Америчких Држава“, истакао је експерт за међународну безбедност и управљање конфликтима.

„Историја Хладног рата показује да су одржавањем нуклеарног паритета између себе, САД и Русија, парадоксално, пружиле прилику за миран развој Старог континента – управо као резултат страха од избијања нуклеарног рата.“

Према речима доцента Иванова, блокирана америчка помоћ заиста плаши Европу:

„Плаши се, на пример, чак и Француска – иако је француски председник Емануел Макрон већ неколико пута изјавио да је и његова земља нуклеарна сила која је у стању да задржи Русију. Али, Европљани су спремни да искористе читав низ алата, јер је овог пута кључна безбедност целе Европе, и на крају крајева, заиста се надам да ће бити консензуса по овом питању. Јер ако државе попут Аустрије или других које су раније поменуте у овом коментару блокирају такву процедуру, то значи да ће Украјина остати без помоћи.“

„Искрено говорећи, у овом тренутку Европа нема довољно новца да створи војскуи ли барем високотехнолошку војску. Али има воље, што је већ добро! Европске државе још нису спремне да се одрекну, на пример, бесплатног здравства или бесплатног образовања како би та средства преусмериле на оружје. Дакле, механизам који се тренутно користи (преусмеравање овог ванредног профита у одбрамбену индустрију) је нешто као полазна тачка за стварање одбрамбених формација, као и за куповину наоружања потребног Украјини.“

Да ли је то разлог због којег се последњих месеци све активније говори о увођењу функције еврокомесара за одбрану у оквиру будуће Европске комисије након предстојећих избора за Европски парламент?

„Тренутно се у Европи разматра идеја о стварању Јединственог европског одбрамбеног фонда, из којег ће се заправо издвајати средства, с једне стране, за пружање помоћи Украјини, а са друге, за развој јединствене европске одбране“, објаснио је Искрен Иванов.

„Које су алтернативе овом решењу?“ – да се ова средства уложе у претприступне или било које друге већ постојеће фондове ЕУ. Али чини ми се да Европа то неће учинити, и ако би то учинила, то би било само привремено решење. Европљани су веома свесни чињенице да ће за могућу будућу јединствену европску одбрану бити потребно присуство одговарајућих институција. Увођење такве фигуре као што је европски комесар за одбрану или, једноставније, европски министар одбране, у сваком случају ће захтевати стварање одговарајуће институције којој ће бити поверена одговорност за расподелу ових средстава, а државе попут Француске, Немачке, Белгије, Холандије, на пример, ни под којим условима ова средства неће препустити на располагање другим фондовима.“

Како је Русија реаговала на европску идеју о таквом коришћењу средстава акумулираних кроз камате на њену блокирану имовину?

„Економски разбојништво“ и „крађа“ – овако је директно дефинисала ове намере портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, а њен колега из Кремља Дмитриј Песков је рекао да је идеја у супротности са принципима међународног права:

„Правна служба било које банке разуме катастрофалне последице оваквих радњи експропријације имовине - како за банку, тако и за државу у целини, као и за европску привреду. Уколико се такве одлуке спроведу, то ће имати веома озбиљне последице за оне који су их донели и који су их спровели.“

Да ли су могуће узвратне санкције из Москве? На пример, предузимање „огледалних радњи“ у односу на имовину западних компанија која је остала у Русији?

„Да, то је сасвим могуће, а ја ћу опет навести Аустрију као пример. Замислите да у Русији има аустријских средстава, што не би било изненађујуће, с обзиром на традиционално блиске односе Аустрије и Русије. Није тајна да је Аустрија једна од земаља Европске уније која је највише проруски оријентисана. Тако да постоји врло реална могућност да се огроман део аустријске имовине која је некада улагана у Русији замрзне. То је разлог због којег би Русија ова средства могла искористити за финансирање њених војних операција. Због тога су државе попут Аустрије тренутно песимистичне у погледу могућности да би Европска унија могла предузети такав корак.“

Банке у Европи забринуте су због могућности кршења принципа банкарске тајне

Неке западне банке су такође изразиле песимизам у вези са том идејом, а такође су забринуте због могућности да их Русија подвргне правној одговорности или да од њих захтева да плате значајну одштету.

„Подсетићу вас како су, одмах након 11. септембра 2001. године, када су се десили стравични терористички напади у Њујорку и Вашингтону, Сједињене Америчке Државе захтевале да швајцарске банке прекрше принцип банкарске тајне како би провериле да ли постоје рачуни на којима се налази имовина фантомских правних лица или лица повезаних са терористима. Ово је био један од ретких случајева у којима су швајцарске банке дозволиле себи да наруше принцип банкарске тајне и дају информације о имовини која се у њима чува", навео је пример доцент.

„Оно чега се тренутно највише плаше многе европске банке, укључујући и оне које послују на територијама држава које иначе категорички осуђују агресију Русије на Украјину, јесте да би, ако се неке банкарске тајне открију, на видело могла изаћи имена утицајних европских политичара, утицајних европских бизнисмена, од којих су многи у прошлости одржавали активне односе са Русијом. А никад се не зна, могуће је да јој тренутно помажу. На крају крајева, бизнис је бизнис!“

„Није случајно што они, односно руски олигарси, већину своје имовине држе у европским банкама, чак и из простог разлога што се та имовина чува у еврима, а не у рубљама, зар не? И, наравно, има још нешто – Европа се плаши да такав корак неће утицати на стабилност евра, јер последње што Европи треба у овом тренутку јесте нова рецесија“, додао је доцент Искрен Иванов.

Каква је улога Бугарске у свему овоме?

На питање да ли можемо да учествујемо у одузимању замрзнуте руске имовине, премијер у оставци Николај Денков је одговорио:

„Оно што Бугарској тренутно недостаје је закон који би омогућио замрзавање сваке имовине и, сходно томе, управљање њом. Такав нацрт закона је већ припремљен од стране правника „Демократске Бугарске“, али још увек није разматран и изгласан у Народном собрању.“

„Поред тога, учешће Бугарске у томе, по мом мишљењу, отежава чак и чињеница да наша земља још није чланица еврозоне“, нагласио је експерт додавши:

„Још не плаћамо у еврима. Конкретно за Бугарску, главни проблем је највјероватније узрокован, или је барем донедавно био узрокован енергетском зависношћу од Русије, која је већ у великој мјери превазиђена. Ово је највероватније био изазов због којег су Европска унија и Вашингтон вршили притисак на нас. Али главни проблем на коме ће Европљани највероватније наставити да инсистирају је корупција. Такав закон о имовини ће вероватно бити усвојен након што Бугарска уђе у еврозону. Али корупција у земљи остаје изузетно озбиљан проблем од којег ће имати користи управо такве државе као што је Русија. Највероватније ће Европа наставити да захтева да наставимо борбу у овом правцу, а тек након решавања овог проблема доћи ће на ред усвајање таквог закона. Ако се такав закон усвоји сада, онда ће највероватније бити од користи трећим земљама, а не Европи“,објаснио је политиколог.

Према речима стручњака за међународну безбедност и управљање конфликтима, након резултата недавног самита Европског савета, показало се да:

„Главни приоритет за све је будућност Украјине и могућност да постане чланица или бар придружена чланица Европске уније, јер није тајна да Француска и Немачка на нивоу Уније планирају реформе које ће је, по свој прилици, поделити на неколико појасева. У Европи се тренутно врло вероватно разговара о могућности да Украјина постане део једног од ових појасева, како би, када се овај рат на неки начин заврши, њена обнова била лакша“, напоменуо је доцент др Искрен Иванов.

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ