Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Радио Бугарска у посети Бугарима у Словачкој

Красимир Караилијев из Братиславе: Морамо очувати Бугарску и показивати је свету

13
Красимир Караилијев
Фотографија: лични архив

Красимир Караилијев је рођен у Словачкој, али је његова фамилија из Бугарске. Потомак је бугарских баштована чија се слава крајем 19. и у првој половини 20. века пронела Европом. И данас је живо сећање на њихове баштованске вештине.

Бугарски баштовани у Мађарској 30. г. ХХ в.

Родитељи Красимира су из села Поликраиште, у околини Великог Трнова, одакле је и његов деда који је са 15 година отишао у гурбетлук. Пет година радио је у Мађарској, након чега се накратко вратио у домовину, а 1946. године се заједно са супругом и децом трајно настанио у Братислави. Тамо се родио и Красимир чији су се родитељи развели, када је имао свега 2 године. Његов отац се вратио у Бугарску, а он је са својом мајком остао у Братислави.

Красимир Караилијев је засновао породицу у главном граду Словачке, али су бугарски језик и бугарска култура саставни део његовог живота.

Красимир са супрогом и ћерком

"Одрастао сам у бугарској породици. Од родитеља моје мајке и од ње саме научио сам бугарски језик, усвојио бугарске манире и обичаје. Ја се осећам Бугарином. Похађао сам бугарску школу "Христо Ботев" у Братислави. И моја ћерка се тамо школовала. Са мојом женом, која је Словакиња, смо одлучили да, пошто сам ја Бугарин, наше дете треба да боље научи бугарски. На Универзитету "Коменски" у Братислави ћерка је студирала бугарски језик и књижевност и хрватски језик, али нажалост, у Словачкој је тешко наћи посао са бугарским језиком. Међутим, она не одустаје и тражи варијанте. У међувремену, да би се издржавала, ради посао који није везан за бугарски језик."


Красимир е таксиста. Сваког јутра путује од своје куће у Мађарској у Братиславу да би одвезао супругу на посао, а затим наставља возити такси. Пре неколико година је одлучио да прода свој стан и купи кућу са двориштем у мађарском граду Мошонмађаровару, удаљеном само 17 км југоисточно од тачке на којој се спајају границе Словачке и Аустрије. Тамо се осећа мирно, а успео је и да у свој дом унесе бугарски дух – од архитектуре, преко ентеријера и намештаја, до кухиње и музике коју слушају.

Механа у којој се окупљају гости и пријатељи

"Мошонмађаровар је веома леп градић – познат је по термалним минералним изворима, па и као град зубара, јер их тамо има више од локалног становништва. У свакој другој кући живи зубар. Многи Аустријанци долазе да се код њих лече. Тако сам решио – продао сам стан и за исти новац купио велику кућу са двориштем. Направио сам и малу, лепу механу у традиционалном бугарском стилу. А волим и да кувам. Волим да спремам бугарска јела. Правим бугарски суџук, узгајам паприку, парадајз. Имам пластеник и већ сам посадио паприку. Чекам да никне, а после долази на ред парадајз итд."

У пластенику Красимира Караилијева

Иако је рођен и одрастао у Братислави, Красимир сваке године посећује Бугарску да би одржавао везу са својом прадомовином. Недавно је остварио и свој сан да упозна свог оца и помири своје родитеље. А у Словачкој у својој души носи Бугарску. Красимир је међу оснивачима ансамбла народних игара "Веселие" ("Весеље").

"Много волим бугарски фолклор. Зато сам заједно са Цветелином Генчевом, која је око 4 године била директор бугарске школе, а сада је већ у Бугарској, један од оснивача ансамбла. Она је много тога учинила за нашу школу. Имали смо и дечји хор ˈСлавейчеˈ ("Славујче") где је певала и моја ћерка. Заједно са Цветелином, учитељима и другим људима који су показивали интересовање за бугарске народне игре, основали смо ансамбл ˈВесељеˈ."

Са ансамблом народних игара у  Братислави

Питали смо Красимира Караилијева како се Словаци односе према Бугарима?

"Словаци воле Бугаре, јер осећају словенску крв. Допада им се како живе Бугари, као и то да су гостопримљив народ, а и наши језици су блиски. Увек се са одмора у Бугарској враћају са импресивним утисцима и чувају добра сећања на дане проведене у Бугарској."

Красимир са мајком и оцем

Фотографије: Красимир Мартинов и Красимир Караилијев – лични архив

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Половина дијабетичара у Бугарској није свесна своје болести

Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса или су у ризику од развоја ове болести. Према подацима Бугарског друштва за ендокринологију, сваки..

објављено 14.11.24. 10.36

Велико Трново – историјски град младог духа

Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..

објављено 13.11.24. 11.45
Ана-Марија и Катерина Андрееве

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...

објављено 12.11.24. 12.05