„Потрудио сам се да у састав привремене владе уђу експерти, да има континуитет и да буде политички балансирана,“ ово је рекао премијер прелазне владе Димитар Главчев приликом представљања састава свог кабинета председнику Румену Радеву. Главни задатак привремене владе је да организује фер и поштене изборе. „Међутим, то не значи да неће радити и у другим секторима и правцима уопште. Прелазна влада ће следити европски пут земље,“ рекао је премијер.

Један од циљева земље је приступање зони евра, са тежњом да се то догоди почетком 2025. године. Према извештају Светске банке, међутим, тај циљ је угрожен због политичке нестабилности и одржавања шестих по реду ванредних парламентарних избора, што прети да успори замах у спровођењу реформи.

„Нема шансе да Бугарска еврозони приступи 1. јануара 2025. године, јер још увек не испуњавамо услов за инфлацију,“ навео је економиста Петар Ганев и додао: „Могуће је да се то догоди до краја 2025. г, али пре тога парламент треба да усвоји закон о евру, који се тренутно налази у фази јавне расправе.“

Ганев је изразио сумњу да ће актуелни парламент „успети да га изгласа до избора, али ако се улазак у еврозону одложи за неколико месеци или годину дана, онда ће и парламент имати довољно времена.“

Бивши министар економије Николај Василев је подсетио да су остале земље чланице очекивале да ће се Бугарска еврозони придружити још 2023. г, заједно с Хравтском. Међутим, то се није догодило, а према његовим речима, томе је допринео и доскорошњи министар финансија.

„Асен Василев је био против уласка земље у зону евра 2021. године. Које године је „не“ постало „за“, не знам, драго ми је што је променио мишљње. Међутим, једна ствар је говорити да си „за“, а сасвим друга водити политику која приближава земљу овом циљу. Он лично у својству министра финансија је одложио датум приступања, прво за 2024, а затим и за 2025. годину и сад вероватно нећемо ући почетком 2025, објаснио је Николај Василев и навео још једну велику препреку пред нашом земљом – велики буџетски дефицити, што не чини да будемо више тражени у еврозони, јер су то аутоголови.“

Политички процеси код нас вероватно ће утицати и на темпо којим ћемо се придружити зони евра и Шенгену, сматра економиста Румен Галабинов, али га то не брине посебно:

„Не верујем да ће то бити кобно кашњење – између три до шест месеци, на пример, али ћемо опет у 2025. години успети да постанемо пуноправни члан еврозоне и Шенгена.“

Према његовим речима, у Бугарској постоји још један озбиљан проблем и то је пропагандна машина за ширење дезинформације и изазивање страха код грађана у вези са увођењем евра.

„Ако узмемо раст дохотка и животног стандарда грађана у последњих десет година у земљама чланицама еврозоне у односу на земље, које су ван ње, видећемо да земље попут Мађарске, Пољске и Чешке заостају у овим аспектима. Не би требало да нас брине да ћемо осиромашити. Напротив – то ће нас учинити богатијим. Што се цена тиче, цене неких производа и услуга и сад, упркос томе што нисмо део еврозоне, расту.“

Стручњак је скренуо пажњу и на друго, такође важно питање – доделу и искоришћавање средстава из Плана за опоравак и одрживост. Он је подсетио да прошле године Бугарска није добила никаква средства из Плана.

„Ове године морамо уложити максималне напоре како бисмо добили другу и трећу траншу помоћи. Јер у супротном, до средине 2026. године, када истиче крајњи рок за искоришћавање овог новца, Бугарска ризикује да изгуби скоро половину тог новца, углавном због недостатка времена да буде апсорбован и да се реализују бугарски пројекти,“ рекао је Галабинов.

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервјуи Силвије Великове, Данијеле Големинове и Георгија Маркова – Програм „Хоризонт“ БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова