„Опроштајна пленарна седница деветог Европског парламента протекла је у знаку предстојеће изборне кампање“, рекла је Тања Милушева, новинарка програма „Хоризонт“БНР, која је први пут посетила европско законодавно тело – на његовом последњем састанку у постојећем саставу пре избора у јуну.

За рубрику „Евранет плус” одговор на питање шта је то што је овај Европски парламент успео да постигне и шта ће завештати следећем, потражили смо код два стручњака за европска питања – дописнице Бугарског националног радија из Белгије Ангелине Пискове и оснивача катедре за Европске студијена Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ доцента др Јулије Захаријеве, која је уједно и један од најпризнатијих стручњака у области европског и међународног права у Бугарској.

Са каквим су се изазовима посланици Европског парламента суочавали кроз године?

„У поређењу са претходним сазивима, садашњи састав Европског парламента, који је радио од 2019. до 2024. године, морао је да превазиђе знатно веће тензије и озбиљне изазове“, рекла је доцент Захаријева.

Док је дописница БНР додала: „Заправо, тренутно се све врти око руског рата у Украјини“, доцент Захаријева је приметила да се „рат наставља од претходног периода“, да постоје „нове тензије на Блиском истоку“, као и да „проблеми са избеглицама настављају да пулсирају“.

 „Можемо рећи да је највећи успех до сада усвајање Пакта о миграцијама и азилу, то је веома добар сигнал земљама на првој линији, укључујући и Бугарску. Или Европски закон о слободи медија, нешто изузетно важно за Бугарску имајући у виду какво је медијско окружење у нашој земљи, или Закон о дигиталним услугама“, истакла је Ангелина Пискова.

„Постоје проблеми који се могу пратити кроз скоро целокупну историју развоја Европске уније. И сви бисмо заиста волели да можемо рећи да су неки од њих коначно решени“, рекла је доцент Јулија Захаријева, а новинарка БНР као пример је навела епидемију коронавируса:

„И Covid-19 је био велики изазов, међутим, још се не зна како ће се нагомилани дуг за вакцине исплатити, међутим, генерално, мислим да постоји излаз, али је мало вероватно да ће бити најбољи.”

„Сада смо суочени са много озбиљнијом кризом, много озбиљнијом претњом и видећемо како ће то бити решено у следећем Европском парламенту“, нагласила је Пискова.

„Не треба заборавити ове релативно нове линије ЕУ у области заједничке одбрамбене политике – и то у много сложенојој ситуацији него у претходним мандатима“, упозорила је доцент Захаријева, стручњак за европско право, а радио-новинарка која живи у Белгији је рекла да је „сам рат апсолутно све друго гурнуо у други план“:

„На то је усмерена пажња свих европских институција. Тренутно се размишља о томе како помоћи Украјини да настави да води рат какоби се за њу завршио успешно и да истовремено на овај начин штити и ЕУ и не може другачије, јер, како овдашњи политичари примећују, рат се, нажалост, вратио у Европу.“

Да ли је овај ЕП био успешнији од претходног?

„Не могу да нађем озбиљан аргумент да кажем ко је био успешнији, а ко неуспешан. Међутим, током претходног сазива било је веома озбиљних проблема, укључујући анексију Крима и референдум Уједињеног Краљевства о добровољном изласку из Уније“, подсетила је доцент Јулија Захаријева.

„Мислим да је тешко направити такво поређење, али тренутни ЕП се заправо суочавао са већим изазовима. У оквиру надлежности Парламента, чини ми се да је његово деловање, генерално гледано, било исправно. „Све док кризе као што је корупцијски скандал у Катару доводе до стварне акције како се ови случајеви не би поновили“, додала је Ангелина Пискова.

А да ли ће наводи да су посланици у садашњем Парламенту добијали новац из Москве утицати на расположење на предстојећим изборима који ће се одржати у јуну?

„Надам се да ће ове истраге довести до конкретних резултата. Не искључујем могућност да се десило, али се надам да то неће смањити поверење у ЕП. Сваки наговештај да ће бити корупције ће наравно имати утицаја“, одговорила је Захаријева.

„У најмању руку, овакви случајеви не иду у корист ЕП и увек наводе воду на млин противника Парламента“, додала је Пискова подсетивши да „сва истраживања указују на то да ће евроскептици на овим европским изборима имати бољи резултат – то видимо и у Француској, видимо и у Немачкој, али не у толикој мери да то доведе до распада Европске уније“.

Париз и Берлин су међу земљама које ће имати више посланика у следећем Европском парламенту, да ли ће то променити изглед Парламента?

„То ће сигурно имати утицаја. И предвиђам да ће тамо постојати снаге које су склоније тражењу компромиса са Путиновим режимом“, додала је новинарка, а на питање о гласинама о све већем броју националиста, правница је нагласила:

„Националисти нису нужно противници европске идеје. Не заборавимо да је мото Европске уније 'Уједињени у разноликости'“.

Хоће ли бити изненађења на изборима за Европски парламент? Да ли је могуће направити предвиђања на основу прошлих трендова?

„Током неколико узастопних мандата, ЕНП је била највећа и имала је највише посланика. Раније су водећу позицију заузимали социјалисти. Тешко могу да кажем какав ће бити пејзаж у овом Парламенту“, рекла доцент Јулија Захаријева, упозоравајући да „не треба преувеличавати опасност од доминације европесимиста или таквих посланика који иду у Парламент да промене ЕУ изнутра и да је готово униште“.

„Мислим да ће, бар за сада, Европска народна партија задржати своју предност, а тешко је предвидети шта ће се десити са евроскептицима. Да, њихов број ће се несумњиво повећавати, али није јасно у којој мери ће моћи да се уједине око одлуке о постизању компромиса са Русијом, јер и између њих самих постоје несугласице. Овај резултат, који тренутно показују различите прогнозе, не мора нужно бити пренет и у Европски парламент“, додала је наша дописница Ангелина Пискова.

Да ли се очекује да ће одзив бирача бити низак и да ли ће на то утицати такозвани комбиновани избори у неким земљама, укључујући Бугарску?

„Тешко ми је да кажем, постоји умор, баш као и замор који је Бугарска доживела после мноштва избора који су одржани у року од две године. И овде постоји нека врста евроскептицизма који се појачава због сиромашења људи, инфлације, раста цена“, рекла је новинарка додавши да ће решење ових проблема бити међу истакнутим питањима изборне кампање, посебно за „противнике ЕУ у садашњем облику“.

У интервјуу за БНР, доцент Јулија Захаријева, која на Правном факултету Софијског универзитета предаје предмет „Право Европске уније“, присетила се и једног, по њеним речима, „помало парадоксалног тренда“:

„Када су 1979. одржани први избори за Европски парламент – тада се још звао Парламентарна скупштина, излазност је била преко 60 одсто. Како су се овлашћења Парламента повећавала, јер је то институција која се у погледу овлашћења најдинамичније развила, излазност бирача је опадала. Немам објашњење за овај парадокс, наиме, чини се да што ова институција постаје значајнија за развој Европске уније, интересовање за њу све више јењава.“

„С обзиром на то да имамо изборе 2 у 1, излазност бирача посебно за нас је проблем, али ипак мислим да ће се интересовање повеати“, рекла је такође правница.

На последњој седници ЕП у Стразбуру, име наше земље поменуто је у две резолуције: оној о мешању Русије у ЕУ и оној у којој се осуђује напад Ирана на Израел.

Међутим, има ли разлога за забринутост европосланика због „честих покушаја Русије да се меша у изборе који ће се у Бугарској одржати 9. јуна“, како се наводи у документу? И шта из овога следи?

 „Да, постоји изражена забринутост да је Бугарска подложна руском утицају, и то је чињеница“, рекла је Ангуелина Пискова, један од водећих ауторарубрике „Евранет Плус“:

„Ми смо земља која је на првој линији не само по броју миграната, већ и у Европској унији у целини, тако да је нормално да будемо изложени снажнијем руском нападу у том погледу. „С обзиром на историјске околности у Бугарској, нормално је да је ЕП забринут, што је нормално. Међутим, ова резолуција представља само став Европског парламента и ништа друго.“

„Резолуције имају веома озбиљну политичку тежину, али нису правни акти“, подсетила је доцент Јулија Захаријева.

„Разумем зашто се помиње Бугарска, али чак и ако постоји такво мешање, она се углавном дитрибуира путем медија, још увек се диже бука око мешања Русије у изборе у САД. Иако не искључујем у потпуности ову могућност, не верујем да ће то утицати на излазност или ће имати озбиљног утицаја на унутрашњу партијску геометрију у ЕП“, предвидела је она.

Како се Бугарска представила у овом мандату и по чему ће остати „упамћени“ посланици ЕП које је наша земља послала?

„Сви бугарски европосланици, без изузтка, изјавили су колико је важно да сви бугарски представници овде, на територији ЕП, заједнички и координисано раде на заштити националног интереса“, издвојила је као акценат последње седнице Европског парламента, којој је имала прилику да присуствује, радијска водитељка, репортерка и уредница актуелних емисија Тања Милушева.

„Овај позив „идем да браним интересе Бугарске” помало узнемирује – са њим одлазе, са њим се враћају“, рекла је доцент Захаријева, према којој „помало звучи као бојни поклич“:

„Стиче се утисак да је Бугарска готово сатерана у ћошак или да има сталних напада на њене интересе. Ово је погодно за предизборну кампању јер врло лако допире до народа.“

„У принципу, у ЕП су посланици су на седницама распоређени по политичким групама, а не по земљама“, подсетила је наша дописница из Брисела:

„Ипак, код нас је било озбиљнијих изузетака, када су се ујединили бугарски европосланици из различитих политичких снага. Један од случајева био је у претходном сазиву ЕП, у вези са усвајањем Пакта о мобилности, који није ишао на руку нашој земљи, али је ипак усвојен, а други случај се тицао права Бугара у Северној Македонији“.

„Што се тиче овог пакета „Мобилност“ треба рећи да су наши посланици били веома активни“, сложила се професорка.

„С друге стране, по питању Северне Македоније, као посебно активног могу издвојити Андреја Ковачева, који је постигао релативно добре резултате. Петар Витанов радио је на возачким дозволама, имао је добре предлоге, посебно за казне ван земље у којој је прекршај учињен“, додала је радио-новинарка.

Међу активнима у одлазећем Парламенту била је и Елена Јончева, која нас до данас тера да се запитамо – да ли је феномен „политичког номадизма” уобичајен у Европи?

„Номадизам је могућ и у ЕП. То није својствено само нама, људи могу да промене своје ставове“, рекла је доцент Јулија Захаријева:

„У конкретним случајевима постоји оправдање везано за грађанску квоту: нисам члан ниједне странке, али сам изабран по грађанској квоти друге странке, што је могуће. Зависи како су се понашали у претходним страначким структурама, а ако почне значајно да одступа од нове позиције онда ће то понашање изгледати неприхватљиво.“

„Само да вас подсетим да се цела једна партија одвојила од ЕНП, а то је партија ФИДЕС мађарског премијера. Сада, за мене лично остаје помало изненађујуће да је управо Елена Јончева, која је у ЕП имала изјаву у правцу подршке миру у Украјини у потрази за компромисом, направила овај заокрет ка политичкој сили која изражава прилично супротан став“, додала је Ангелина Пискова, а професорка СУ се присетила још једног случаја:

„Хавијер Солана, пример незаборавне трансформације, предводио је покрет отпора против чланства Шпаније у НАТО-у да би ускоро постао генерални секретар НАТО-а. Овај случај изазива знатижељу јер је дотична особа позната и као новинар као и европосланик.“

Биланс онога што је урађено током мандата ЕП

Док је у осмом мандату усвојен 401 досије, у овом периоду затворено је 370 законодавних досијеа. 216 досијеа актуелног законодавства остаје у категорији такозваних недовршених предмета.

„Одлуку о њима ће донети следећи десети Европски парламент. Кампања за избор бугарских посланика у ЕП почиње 9. маја, тачно на Дан Европе“, нагласила је новинарка БНР Тања Милушева.

Превод: Свјетлана Шатрић