Бугарска баница и шопска салата у више наврата су се нашле на челним позицијама светских гастрономских ранг-листи. Али, далеко од тога да се бугарска национална кухиња може ограничити само на ова два јела, нити само на ћуфте, ћевапе, пржени кромпир са сиром и шкембе чорбу који се налазе у понуди сваког ресторана. Јасно је да све више домаћих јела и вина постаје саставни део јеловника наших ресторанских објеката, али у том правцу би се дало направити још много тога. А професионалци често расправљају о томе која јела можемо назвати бугарским. Разлог за то лежи у чињеници да је велики део ових намирница својствен и нашим балканским суседима. Осим тога, понегде постоји тенденција ка савременијем тумачењу наше националне кухиње као одговор на промене укуса клијената и ширење тзв. гурманске културе.
Па ипак, у основи свега су традиционални бугарски производи и рецепти наших бака и прабака. Како се чува ово огромно богатство и може ли се наша земља афирмисати као глобална гастрономска дестинација?
Наш потенцијал у том погледу је огроман и неоспоран. Интерактивна кулинарска мапа бугарског говорног подручја, коју је припремио тим Бугарске академије наука (БАН) даје општу представу о разноликости нашег гастрономског наслеђа.
Која би домаћа јела, међутим, могла постати део туристичке визит карте Бугарске?
То је, пре свега, баница, категорична је Маргарита Котева – главни асистент на Институту за бугарски језик и део тима који је израдио мапу. „Она је заступљена у готово свим регионима, са различитим врстама пуњења. Почев од зељанице, коју припрема бугарска мањина у Корчи /Албанија/, па до региона Малог Трнова, а такође и у северној Добруџи – свуда налазимо невероватну разноликост баница“, каже Маргарита Котева и наставља да набраја:
„Од млечних производа можемо издвојити наше познато кисело млеко, наш домаћи путер, наш свеж сир. На пример, једна моцарела се може заменити свежим бугарским сиром. Можемо истаћи и јела припремљена са булгуром, који је изузетно здрав. Имамо јагњетину са булгуром, шљиве са булгуром и разна слатка јела. На пример, халва, која се припрема са тзв. петмезом или маџуном – је једно изврсно слатко јело. Или наше предјело са сувим паприкама, која се прави у северозападној Бугарској. Визит карта може да укључи и рибљу чорбу или саламурику, која се прави у Тутракану. Да не говоримо о различитим врстама плакије – шаран плакији, ципула плакији, које се припремају у црноморском региону...“
Уз све постојеће популарне телевизијске кулинарске емисије, људи траже нове гурманске емоције, а расте и интересовање за фјужн кухињу. Многи наши професионални кувари почели су да модернизују традиционалне бугарске рецепте у складу са новим трендовима у сектору.
„Зависи од самих кувара који ове намирнице стављају на јеловнике хотела и ресторана. Питање је да треба проценити у којој мери то треба да раде, јер је бугарска кухиња под утицајем европске кухиње. У великом броју случајева, и овде имамо рецепте који су се мењали током година и више нису тако аутентични. Неки квалитетни домаћи производи направљени по бугарској рецептури могу се убацити у одређено јело како би се добио мало модернији призвук и изглед. Али људи у нашој земљи треба да наставе да инсистирају на конзумирању јела бугарске националне кухиње у нашим ресторанима. Чак би у јеловницима требало да постоји посебан део за специфична бугарска традиционална јела“, каже у закључку Маргарита Котева.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: БТА, БГНЕС
Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..
У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског сајта Visit Sofia. У периоду од јануара до јуна нашу престоницу посетило је преко 647 хиљада..
У водама острва Света Анастасија надомак Бургаса налази се необичан подводни парк, који нуди јединствен доживљај. У Црном мору на око 18 метара дубине уздиже се православна капела, а наспрам ње „паркирана“ је совјетска лимузина „Чајка“ с хромираним..
Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском..
У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског..