Сваке године уочи 24. маја - Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, врховни поглавар Римокатоличке цркве прима у аудијенцију бугарску државну делегацију на челу са председником Народног собрања или шефом државе. Ове године ће делегацију која ће боравити у дводневној посети, 22. и 23. маја, Ватикану предводити председник Румен Радев.
Првог дана посете, шеф државе ће присуствовати отварању изложбе „Света гора у цртежима и фотографијама“ на Папском латеранском универзитету у Риму. Радев ће посетити и базилику Санта Марија Мађоре, где је у 9. веку папа Хадријан II благословио словенско писмо.
И ове године ће бугарска делегација папи уручити поклон као израз поштовања бугарског народа према вери и симболима који зближавају православни и католички свет. Такође, овом посетом одаје се почаст раду словенских просветитеља свете браће Ћирила и Методија, твораца словенског писма, које је проглашено културним наслеђем Европе.
Бугарска слова насликао је у свом делу сликар Николај Делијанев, који је родом из Санданског, али већ три деценије живи и ради у Вечном граду. Његов рад – пластика у облику отворене књиге, биће уручен на поклон папи Фрањи приликом посете бугарске државне делегације Ватикану.
„Овим словима (насликаним на дрвеној подлози) хтео сам да пошаљем својеврсну поруку јер до тог тренутка није било таквог погледа на бугарску азбуку, као „алфа и омега“ – тј. наша азбука у завршеном облику, од првог до последњег слова алфабета. Увек морамо да памтимо да постоји почетак и крај. Међутим, уметност је бескрајна и ствара осећај да су људске способности бескрајне,“ каже Николај Делијанев у интервјуу Радио Бугарској:
„Идеја је потекла од оца проф. Ивана Иванова, који води бугарску цркву у Риму, и с приближавањем празника свете браће Ћирила и Методија одлучили смо да искористимо прилику и упутимо поруку мира и разумевања између свих религија. Све то се садржи у композицији која представља свету књигу, а ту је и словенско писмо – ћирилица, захваљујући којој је забележена наша вишевековна историја. Писмо и вера сачували су наш народ и обичаје кроз векове.“
Техника којом црта Николај Делијанев представља неку врсту оптичке илузије добијене кроз мешање боја и облика. Гледалац као да „урања“ у другу димензију слике. Ово је специфичан стил сликара, у којем је израђена и пластика у облику отворене књиге.
„Посветио сам свој рад нашем писму, јер је оно једино те врсе на свету. Такође, мало је народа који се могу поносити тиме да су створили своје јединствено писмо. Дакле, мој рад је својеврсни израз поштовања према делу свете браће и желим да то на најбољи могући начин представим. Уметност помаже да се задржи равнотежа на свету. Захваљујући уметности, лепота увек остаје жива, а уз њу и лепе поруке и нада да ће свет опстати.“
Недавно је постало јасно да ће митрополит западно-средњоевропски Антоније, који ће се такође поклонити гробу свете браће Ћирила и Методија 22. и 23. маја, дати специјалан благослов раду Николаја Делијанева. То ће се догодити у базилици Сан Клементе где је гроб Светог Ћирила Филозофа.
„То ме је веома обрадовало. Ово је симболичан чин којим ће се наше писмо вратити свом творцу. Веома сам узбуђен и захвалан сам што ће мој рад пре аудијенције код папе Фрање добити благослов митрополита Антонија,“ рекао је сликар Николај Делијанев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Facebook /Nikolay Deliyanev, Бугарска православна црква у Риму
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..