Бугарска се ЕУ придружила 1. јануара 2007. године. Међутим, она је представнике у Европском парламенту имала још пре него што је постала пуноправни члан Заједнице. Народно собрање је 2005. године изабрало 18 бугарских посланика који су имали статус европских посматрача. Тако је Бугарска до чланства у ЕУ имала право да учествује на свим седницама Европског парламента – политичких група, појединих одбора и на пленарним седницама, али без права гласања. Представници Бугарске су могли да говоре и износе своје ставове и мишљења на свим заседањима, изузев пленарних.
Приступањем земље ЕУ бугарски представници су стекли права пуноправних европских посланика. Њихов мандат је трајао до 2009. године, када је Бугарска по први пут у својој политичкој историји изабрала своје европосланике. Тада су народни посланици из редова шест партија и коалиција Народно собрање у Софији заменили Европским парламентом. На следећим европским изборима 2014. године, бугарски грађани су у Брисел послали представнике пет бугарских политичких формација, чији се број није променио и за изборе 2019. године.
Од 2024. године се број места у ЕП повећава за 15, при чему ће 12 земаља чланица добити више посланичких места у новом сазиву ЕП, поштујући правило да ниједна земља чланица не може да добије више од 96 и мање од шест места.
У Европском парламенту који има 720 чланова Бугарска ће задржати досадашњи број представника – 17. Своје кандидате је предложила 31 бугарска партија и коалиција. Гласање је по закону обавезно за сваког бугарског држављанина који има 18 и више година. Сваки бирач гласа лично и тиме обавља свој грађански дуг.
У недељу, 9. јуна, избори за ЕП ће се одржати у 20 од укупно 27 чланица ЕУ. Посланици се бирају по пропорционалном изборном систему тако што се преференцијално гласа за изборне листе политичких партија, коалиција и независних кандидата. Преференцијални гласови за поједине кандидате уважавају се ако њихов број за појединог кандидата износи најмање 15% гласова које је освојила поједина листа.
Изборни дан протиче у складу са важећим националним изборним правилима у свакој земљи чланици. За разлику од избора за народне посланике, где политичка странка треба да пређе изборни цензус од 4% како би постала део новог сазива Народног собрања, у Бугарској није утврђен званичан праг за улазак у ЕП. Према незваничним подацима, он је око 5,13% - рекли су из Представништва ЕП у Софији.
Право гласа имају сви пунолетни грађани Бугарске, који су боравили непрекидно најмање последња три месеца у Бугарској или другој држави чланици ЕУ, а који нису стављени под забрану нити издржавају казну затвора.
Сваки држављанин земље чланице ЕУ, који није бугарски држављанин, има право да бира чланове новог сазива ЕП из Бугарске, ако је навршио 18 година, добио је статус дугорочног или сталног боравка у Бугарској, на територији Бугарске или друге земље чланице ЕУ је непрекидно боравио најмање последња три месеца пре избора, није лишен права гласа у земљи чланици, чији је држављанин, и претходно је писмено изразио жељу да своје право гласа жели да оствари на територији Бугарске.
Право да буде изабран за члана Европског парламента има сваки бугарски држављанин који је навршио 21 годину, има стално пребивалиште у земљи, живео је непрекидно најмање последње две године у Бугарској или у другој земљи чланици ЕУ, није држављанин треће земље, није стављен под забрану нити издржава казну затвора.
У Бугарској се 9. јуна одржавају избори „2 у 1“ – за народне посланике и чланове ЕП.
Саставио: Јоан Колев
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ec.europa.eu, БГНЕС ,БГНЕС (архива)
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..