Избори за Европски парламент 9. јуна 2024. године прошли су без нарочитих преокрета и изненађења за водеће политичке формације. Највише гласова освојили су Европска народна партија и социјалисти, који ће вероватно наставити да следе своје досадашње политичке курсеве.
Што се Бугарске тиче, резултати паралелног пребројавања гласова које спроводи агенција „Галуп интернешнал болкан“, партнер БНР у извештавању о изборима 2 у1 одржаним 9. јуна, показују да ће у Европски парламент ући представници шест бугарских политичких формација, међу којима је и националистичка партија „Препород“, која се бори за друго место с коалицијом „Настављамо промену – Демократска Бугарска.“
Према речима политиколога Данијела Стефанова, у новом сазиву Европског парламента имамо ојачану крајњу десницу, али ће се опет наћи већина сачињена од умеренијих партија, које ће номиновати кандидата за председника ЕК. У том смислу, бугарски европосланици морају имати „бриселски изглед“, колико год то код нас било повод за подсмех:
„Потребни су нам људи који говоре стране језике, људи који су добро одевени и изгледају добро како би могли да оставе добар утисак на остале европске посланике, јер један европосланик не може ништа сам,“ каже Данијел Стефанов за Радио Варну – БНР и наставља: „Он треба да има добру позицију у својој групи и да буде добро прихваћен како би му била пружена могућност да активно учествује у расправама и доношењу одлука у вези са различитим законима. Осим тога, треба да има добре односе са представницима осталих умерених група, које ће највероватније формирати нову већину у Европском парламенту. Неће се чути глас особе која нема искуства и сматра да је Европски парламент институција која само троши новац и презире умерени консензус. Потребни су нам људи који су део тог умереног консензуса како бисмо могли да утичемо на одлуке које нас занимају.“
Према речима Данијела Стефанова, за грађане је важније да буде формирана стабилна влада, која ће учествовати у процесу изградње заједничке европске политике и тако бранити став Бугарске. Слично мишљење има и писац Владимир Зарев, који надограђује идеју о уједињењу у име општег добра – духовности:
„Бугарска политичка класа је дужна да пронађе неки облик уједињења у једној заједничкој, перспективној идеји која ће донети будућност нацији,“ каже писац за БНР. „На пример, култура и духовност су ствари које уједињују, а не растављају. Ова спасоносна идеја треба да буде свеопшта и без обзира на то да ли је једна странка у власти или је део опозиције, она треба да поштује обавезе које је преузела према тој идеји. То је једини начин који може да окупи народ, да се део оних који су отишли из земље врати и људи стекну осећај правде.“
Што се будућности Бугарске у ЕУ тиче, писац је био категоричан:
„Волео бих да Бугарска буде независна земља у ЕУ, да брани своје интересе, а не да буде слаба држава подложна деловању разних амбасада и европских чиновника. Земља у којој да се сви ми, њени грађани, осећамо достојним људима, како се осећају – на пример, Мађари. Будимо достојни људи и бранимо пре свега наше интересе. Такође, волео бих да се ЕУ врати идеји да је сачињена од независних држава, како не би њоме управљала група чиновника, који бране само своје личне интересе,“ рекао је Владимир Зарев.
Текст: Дарина Григорова
Извор: интервју Валерија Великова, Радио Варна, и Људмиле Жељаскове, Програм “Хоризонт” БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, БТА, europarl.europa.eu
У главном граду Бугарске представљена је нова књига под насловом „Бугарске заједнице у Албанији и на Косову: Друштвено-политички процеси и демографске последице (1913–2024)” . Аутор ове обимне студије је доцент Спас Ташев, демограф са Бугарске..
Једна четвртина запослених у Бугарској нема уговор о раду, што указује на озбиљне размере сиве економије у земљи. Ово је, поводом 1. маја, Међународног празника рада, изјавио министар рада и социјалне политике Борислав Гуцанов, истичући да борба против..
Према најновијим подацима европске статистичке службе Евростат, чак 93,3 милиона грађана Европске уније — што представља 21% укупног становништва — у 2024. години живело је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености. На врху ове..
Почетком 60-их година минулог века процењено је да је стање водних ресурса земље недовољно за покривање потреба пољопривреде. На основу тога, донета је..
Национална дискусија на тему „Приступ тржишту радне снаге из трећих земаља – изазови и решења“ одржаће се данас у Софији. Догађај организују..