Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Фотографија: bulgarianhistory.org

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.

Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.

У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.

Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.

Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.

Атанас Далчев је песму „Поток“ написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела ју је Катја Филипова.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолошки музеј у Бургасу доноси причу о лулама и дувану у средњовековној Бугарској

Најновија изложба Археолошког музеја у Бургасу приказује луле из 17, 18. и 19. века и традицију узгоја дувана у Бугарској. „Такве луле се често пронађу на територији савремене Бугарске свуда где се истражују историјски слојеви везани за..

објављено 5.4.25. 12.10

Како је „Слава” спасена од заборава – прича о последњој бугарској подморници

Белослав је мали град смештен на обали једног од рукава Варненског језера. Управо овде, на скромном градском пристаништу, усидрена је једина сачувана бугарска подморница – „Слава” . Иако више не истражује дубине Црног мора, овај пловни објекат је..

објављено 4.4.25. 13.05

Благовести – обећана љубав Божија се остварује

Благовести је дан када се испуњава Божије обећање о спасењу душе људске од вечних мука таме. Његова порука је да нас Бог воли, каже отац Божидар Маринов из софијског храма Воздвижења Часног Крста Господњег, а да бисмо осетили ову свепраштајућу љубав,..

објављено 25.3.25. 10.00