Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Фотографија: bulgarianhistory.org

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.

Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.

У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.

Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.

Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.

Атанас Далчев је песму „Поток“ написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела ју је Катја Филипова.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Споменик на Петровој њиви, у Странџи планини, у част хероја Илинденско-преображенског устанка

Данас је 122 године од Илинденско-преображенског устанка

Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...

објављено 2.8.25. 10.25

БПЦ слави Свете Седмочисленике, Светог Пантелејмона и Успеније Светог Климента Охридског

У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..

објављено 27.7.25. 09.15

Патријарх Бугарски Даниил предводиће патријаршијску литургију у селу Јахиново

Његова светост Патријарх Бугарски Даниил ће ове суботе, 26. јула, служити патријаршијску литургију у селу Јахиново, у општини Дупница, преноси БТА. Посету поглавара Бугарске православне цркве сеоском храму Свете Петке, мештани оцењују као..

објављено 23.7.25. 07.35