Од данас ће љубитељи фудбала на Старом континенту приковани за тв екране дисати са омиљеним фудбалским тимовима, туговати заједно са њима после пораза и делити радост у тренуцима победе. Они ће, такође, имати прилику да се упознају с историјом европског првенства у фудбалу, испричаном у новом, допуњеном издању „Светске фудбалске енциклопедије“, која је изашла из штампе неколико дана пре почетка најзначајнијег фудбалског догађаја.

Румен Пајташев је већ 45 година спортски новинар, од којих је 23 године посветио писању историје фудбала. Тренутно је у Немачкој где ће по десети пут у својој каријери коментарисати утакмице на Европском првенству.

„Ово је шесто допуњено издање „Светске фудбалске енциклопедије,“ каже Румен Пајташев и наставља: „Допуна издања била је потребна због чињенице да је између четвртог и петог издања размак од 12 година, а то је сувише дуг период у овако динамичној материји, као што је фудбал.“

У енциклопедији је посебна пажња посвећена бугарском фудбалу и свим његовим учешћима у квалификацијама и финалима великих првенстава. На жалост, последњи наступ фудбалске репрезентације на европском терену био је пре 20 година у Португалу, а на светском – 1998. године у Француској.

„Бугарска је учествовала у квалификацијама за прво издање европског првенства одржаног 1959 г. и испала је,“ подсећа аутор и наставља: „Уследили су успони и падови. Наравно, своје место, сасвим заслужено, у историји бугарског фудбала добила је и најбоља фудбалска репрезентација Бугарске из прве половине 60-их година минулог века. На Европском првенству одржаном 1968. г. она је достигла свој врхунац одигравши четвртфинале за памћење против будућег шампиона Италије (у Софији смо победили с 3:2, а у Напуљу изгубили с 0:2).

Бугарски фудбалери су добили веома ласкаве критике за своју игру и на незваничној листи УЕФА су заузели престижно пето место. Морамо поменути да је тада систем био другачији и до финала су долазила четири тима. Није случајно што је крајем исте године тадашњи светски шампион Велика Британија позвала нашу фудбалску репрезентацију на пријатељски меч на Вембли стадион, који је чувеним голом Георгија Аспарухова завршио 1:1.“

У допуњено издање енциклопедије су укључене занимљиве приче из једновековне историје бугарског фудбала, у којој се посебно истичу Тодор Дијев, који је дао једини гол за Бугарску против Југославије у европским квалификацијама 1959. године, Георги Аспарухов (1943-1971) и његови саиграчи из бугарске селекције, тзв. златна америчка генерација - Христо Стоичков, Наско Сираков, Борислав Михајлов, Јордан Лечков, Трифон Иванов..., која је Бугарској донела четврто место на Светском првенству у САД 1994. г.

Али пошто данас стасавају генерације које нису биле сведоци значајних достигнућа бугарског фудбала, Европско првенство које почиње у Немачкој је добар повод за озбиљан разговор о стању овог спорта у нашој земљи.

„Човек треба да буде реалан. Ми смо мала земља која има мали кадровски потенцијал. Велики успеси бугарске репрезентације из друге половине 60-их година минулог века и златне генерације су питање стицаја околности. Летва која је подигнута у САД превисока је да бисмо се стално поредили с њом. После златне „америчке“ генерације дошли су Димитар Бербатов, Стилијан Петров, Мартин Петров, који су играли на једном европском првенству, али то је било све.“

Према спортском коментатору, разлоге за неуспех треба тражити, на првом месту, у дечјим и омладинским школама клубова – болна и већна, према његовим речима, тема коју годинама слушамо.

„Када ове школе не функционишу како треба, када постоје проблеми управо у њиховом раду, немогуће је припремити добре младе фудбалере,“ додаје Пајташев.

Гледано са стране, чини се да што више бугарски фудбал пропада, то су његови навијачи радикализованији.

„Тешко ми је да повежем све ово, посебно ако се узме у обзир да насиље на стадионима није од јуче,“ каже Румен Пајташев и наставља: „Бивши председник ФИФА Сеп Блатер каже да хулиганизам и инциденти на трибинама нису фудбалска, већ друштвена појава. Код нас су се појавили тзв. фан клубови, фан групе, међусобно завађене фракције које су иначе навијачи истог клуба. И ако се они тако неодговорно понашају, шта онда очекивати од навијача противничких екипа!“

Према речима спортског новинара, звучи наивно да фудбалски клубови креирају програме за преваспитавање својих навијача. „Породица и окружење у којем одрастају предодређују њихово понашање,“ каже Пајташев.

Што се саме игре тиче, Румен Пајташев верује да увек постоји нада да ће се бугарски фудбал одгурнути од дна.

„Надам се да ће фудбалска репрезентација коју тренутно гради селектор Илијан Илијев успети да се избори за учешће на неком великом форуму. Први циљ је да освојимо Лигу нација, а други ће бити да се пласирамо на светско првенство,“ закључио је Румен Пајташев.

Аутор: Дијана Цанкова

Превод: Ајтјан ДЕлихјусеинова