Демографска криза код нас напредује брзим темпом и кочи развој пословања, али се такав тренд примећује и у другим земљама света. Бугарски радници су добро квалификовани и пожељни у многим другим европским земљама, а то је још један разлог за драстично смањење радне снаге код нас. Преко 70% послодаваца у Бугарској има потешкоће у проналажењу кадра. Недостатак радника доводи до повећања зарада у циљу привлачења кадра. Међутим, тиме се не решавају проблеми послодаваца, постало је јасно на састанку на тему "Решења за увоз радника из иностранства" у организацији Бугарске трговинско-индустријске коморе и компаније за управљање људским ресурсима Human Power BG.
Заједнички закључак са састанка је да се овај проблем делимично може решити увозом особља из земаља попут Непала, Индије и Бангладеша.
"Идеја није да се послодавци такмиче ко ће да понуди бољу плату, већ да учинимо тако да са стратешке тачке гледишта буде добро како за раднике, тако и за послодавце. Људи из Непала очекују да ће када дођу код нас добијати зараду од 500 евра па навише. Зависи од радног места", објаснио је Слави Славов из компаније за управљање људским ресурсима.
Он је навео да у многим производњама има непријатних процеса везаних за лош мирис, непријатну топлоту и друге факторе, због којих бугарски радници не желе да учествују у њима. Пример за то је производња стаклених флаша, у чијој првој фази људи раде на температурама од 35-40 Целзијусових степени, у сменама. Недостатак радника у овој почетној фази доводи у питање цео производни циклус. Управо у таквим случајевима од помоћи послодавцима могу бити запослени из трећих земаља, који ће са своје стране бити задовољни што су дошли у Бугарску за бољу плату и моћи ће да финансијски помажу својој родбини у домовини.
Искуство показује да су радници из тих земаља мирни, лојални, марљиви и вредни. Брзо се прилагођавају новом окружењу и једнако брзо улазе у посао. Власник компаније за производњу сладоледа је рекао да има такве раднике. Према његовим речима, они раде веома добро, успешно се интегришу у колектив предузећа и тренутно спрема унапређење неколико њих.
Како послодавац може бити сигуран да ће запослити радника са одговарајућим вештинама? На ово питање је Слави Славов одговорио:
"Знате да на неким позицијама, на пример на позицији заваривача, да бисте видели колико је човек добар у свом послу, морате да проверите његове способности кроз практичан рад. Када је радник у иностранству, то је немогуће и једина варијанта је видео. Тај видео омогућава технологу, менаџеру или другој особи у компанији да провери ефикасност радника и каже: „Да, овај може да ради за нас“ или „Не, овај није за нас“.
Међутим, озбиљан изазов са данашњим даном представља спорост процеса запошљавања радника из трећих земаља, нагласио је Слави Славов:
"Кораци су, нажалост, спори. Поступак траје од 4 до 6 месеци. Надам се да ће се ово променити, јер није нормално. Сагласно закону рокови за одговарајуће институције су много краћи. За Агенцију за запошљавање прописан је рок од 14 дана, за Дирекцију за миграције МУП – такође 14 дана. Али они их продужавају, јер једноставно немају потребно особље које би им помогло да обаве посао, а можда и из других разлога".
Прочитајте још:
Извор: БТА и БГНЕС
Текст: Миглена Иванова
Фотографије: БТА, bcci.bg, Facebook/HumanPowerBG
Превела: Албена Џерманова
У мају је други месец заредом дошло до побољшања економске ситуације у земљи. Забележено је побољшање у сектору малорпдаје, грађевинарства и услуга, али је у сектору индустрије дошло до пада. У грађевинарству, индустрији и сектору услуга промене цена не..
Бугарска народна банка (БНБ) одржала је аукцију за продају обвезница с роком доспећа од три године и каматном стопом од 3%. Министарство финансија Бугарске је на аукцији понудило обвезнице укупне вредности 300 млн лева. Камата ће се плаћати на сваких..
У Софији ће данас бити одржана конференција на тему „Увођење евра – ризици и изазови. Искуство Хрватске“. Догађај су организовали Бугарска трговинско-индустријска комора и Бугарско-хрватски пословни клуб у партнерству са саветницом за..
Док просечан приход становништва не достигне 80% европског просека, не би требало да улазимо у еврозону, јер уз то иде и инфлација и мора да постоји нека..