У септембру прошле године је женски хор бугарског фолклорног ансамбла "Шевица" ("Вез") из Софије изненађујуће добио новог члана – млади  мушкарац са тетоважама и типичним имиџом вокалисте канадске хеви метал групе је ушао и уљудно сео поред последње девојке у редовима алтова.

Фабрис Пети је музичар, који је напустио свој посао из снова у Канади да би дошао у Бугарску и... певао народне песме. Након 9 месеци боравка у нашој земљи Фабрис се вратио у родну Француску, али је пар дана пре свог лета Радио Бугарској испричао зашто је одабрао нашу земљу за свој привремени дом.

Рођен је у Француској, али последњих 12 година живи у Канади, тако да има двојно држављанство – француско и канадско. Зна енглески и француски језик, а осим тога говори јапански, шпански, немачки, италијански и португалски језик.

Његов живот у Канади је био диван – дању је радио, а ноћу свирао (вокалиста је хеви метал групе Interdrive) и играо видео-игрице. За гејмера попут њега његов посао на месту дизајнера звука за игру Assassin's Creed код француског издавача видео-игрица Ubisoft је просто сан. Зато одлука да напусти Канаду и свој посао тамо нимало није била лака, каже Фабрис. Али му је била потребна промена.

"Канада ми се помало смучила. Било ми је доста хладноће и оних дугих зима. Мрзим да ми је хладно, не волим снег. Зато ми је све ове године било тако тешко. Желео сам да се вратим у Европу, али нисам био сигуран да ли желим да се вратим у Француску или да пробам нешто ново. У Бугарској сам упознао разне људе када сам био овде пре две године, па сам себи рекао: ˈЗашто не бих отишао у Бугарску?ˈ"

Испоставило се да је Бугарска све што Канада није. Време је благо: снег пада два пута током целе зиме. Фабрису се допада како наш главни град Софија, тако и природа ван великог града. Ужива у укусном поврћу, прија му топла клима и друштво још топлијих људи ове балканске земље. Гради пријатељства – са девојкама из народног хора, са момцима из теретане, са бившим колегама из Ubisoft-а.

Да ли га нешто у Бугарској шокира?

Не, у ствари, не. Окорелог путника као што је Фабрис Пети није лако шокирати, међутим, каже да је шокиран нашим поп-фолком. Овај веома популаран музички стил, који представља комбинацију балканских ритмова и елементарних, а често и вулгарних текстова, обично није добро прихваћен код образованијих Бугара.

Али осим поп-фолка, Фабрису није стран ниједан други музички жанр. Свира на гитари и редовно, на захтев својих пратилаца на друштвеним мрежама, снима акустичне кавере разноразних песама. "Људи траже неку песму, а ја је изводим, тако да заправо не бирам. Стилови су различити – од Мадоне до персијског рока из 70. година прошлог века."

Да ли је 9 месеци довољно да човек научи да пева бугарске народне песме? Током боравка у Бугарској Фабрис готово да није пропустио пробу хора – три пута недељно! И то даје резултат: он већ зна доста народних песама, и да би то доказао, отпевао је једну од њих у студију Радио Бугарске.

Фабрис је од малих ногу волео да слуша бугарску народну хорску музику – и то у извођењу женских хорова. Тако да није случајно што га судбина одвела у хор Репрезентативног фолклорног ансамбла "Шевица".

"Први пут сам их срео пре 2 године. Одувек сам волео бугарску народну музику у извођењу женских хорова, заправо од детињства. Када сам дошао у Бугарску, рекао сам себи: ˈСтварно желим да чујем народну музику уживо!ˈ. Знате да је другачије него да их гледате на Youtube-у или слушате CD-у, хтео сам да видим наступ уживо."

Фабрис је успео да се договори да присуствује проби хора и био је очаран.

"У почетку, када сам видео да нема других мушкараца, било ми је мало криво. Питао сам се: ˈЗар нема мушког хора или хора у којем има и мушкараца?ˈ Можда би било прикладније да певам са њима. Али сам се на крају крајева навикао на то.

Имао сам срећу да одем на концерт хора "Мистерија бугарских гласова" – он је ван Бугарске веома популаран. И, наравно, имао сам прилику да видим музички спектакл хора "Шевице" у Русеу, што је заиста било лепо – месецима сам са њим певао, а на крају сам видео и спектакл.

Било ми је јако занимљиво да их све видим у прелепим народним ношњама, да посматрам припрему спектакла, сав посао иза кулиса. Да чујем музику уживо за мене је била велика емоција, јер на сцени она има другачију енергију. Заиста ми је драго што сам пре повратка у Француску имао прилику да ово видим."

Фабрис Пети намерава да у Француској потражи бугарски народни хор при бугарским културним центрима и да настави да изучава нашу народну музику.

Када је дошао у Бугарску, није имао план колико ће дуго остати. Девет месеци касније, када је дошло време да се врати у Француску, Фабрис је миран. Вратиће се пун добрих утисака, упознат са "балканским начином живота" и наоружан најважнијим знањем – како се прави његова омиљена шопска салата.

Фотографије: Facebook/ Fabrice Petit, лична архива, Facebook /Ансамбл „Шевица“

Превела: Албена Џерманова