Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од радозналих малишана који похађају летњу школу за ученике од 7 до 12 година у Националном етнографском музеју при БАН. Етнограф-почетник нам каже да је Ивањдан веома стар празник на бугарском тлу:
"Ујутру се сунце купа у рекама и језерима, а људи затим улазе у ту воду, јер верују да је она лековита. Такође, звезде силазе на земљу и биљкама придају лековиту моћ.Тада људи излазе и беру биљке и траве" – прича Иво.
"На Ивањдан ја сам радосна, јер се толико ствари дешава. И сунце тако јако сија, јер жели да је најсјајније."
"Трудимо се да научимо децу како настаје традиција у древности, како се временом мења и стиже до нас у облику у којем је данас познајемо. Али у сваком случају, Ивањдан је веома древни празник повезан са култом сунца, са поштовањем сунца. А пошто је у периоду летње дугодневице, на тај дан сунце најдуже сија на небу, па су људи говорили да од овог дана сунце креће ка зими. Ово је далеки почетак зиме. Веровало се да на Ивањдан и роса поседује лековита својства, те су се људи ваљали по ливадама за здравље" – објашњава Марија Бојанова и наставља своју причу о веровањима везаним за овај јунски дан:
"У Ивањској ноћи травари, вештице и жене, домаћице сваког дома, одлазили су да беру биљке – веровало се да се тада небо отвара и звезде силазе на земљу, да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ. Ивањдански венац плете најстарија жена у кући. Ритуал налаже да се кроз њега провлаче деца, девојке и младе невесте. Венац се плете од разних биљака, али најважније је ивањско цвеће. После празника венац се чува током целе године, окачи изнад врата и тамо суши. У народу се веровало да се биљкама уплетеним у ивањдански венац могу излечити свакакве болести."
Данас имендан славе Енчо, Јана, Јани, Јанко, Еница, Јаница.
Прочитајте још:
Фотографије: БГНЕС (архива)
Превела: Албена Џерманова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...