Бугарска православна црква данас обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, а према народном веровању, овај дан је посвећен биљу, које управо тада има најснажнију лековиту моћ. Празник је код нас познат као Ивањдан, а ритуал везан за брање биља и данас се поштује у многим местима широм земље.

Прича о Ивањдану је попут лепе бајке о чудотворној моћи биљака, младости и лепоти.  Бајка којој се радо враћамо сваке године 24. јуна, причамо је својој деци да би она осећала поштовање према народној мудрости и традицији.  И данас многи Бугари изводе древне обреде и обичаје везане за Ивањдан. Обично су то травари, присталице народне медицине, жене и девојке из фолклорних група, каквих има у скоро сваком бугарском селу, па и у многим градовима. У рану зору, пре изласка сунца, они одлазе по ивањско биље. Верује се да биљке убране пре изласка сунца на Ивањдан имају изузетна лековита својства, јер се у поноћ уочи празника небо отвара, звезде силазе на земљу и омађијају траве и цвеће.

Брање биљака на Ивањдан је према старој традицији праћено извођењем ритуалних песама, које и данас можемо чути приликом реконструкција тог обичаја.

Ивањдану су посвећене и многе новокомпановане песме. Једна од њих је истоимена песма рок бенда „Штурците“ са њиховог албума „Укус времена“ који је изашао већ далеке 1982. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографија: pixabay