Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се спустите према равној Тракији. На овом граничном, што се географског рељефа тиче месту налази се градић Кричим.

Млади бугарски кнез Фердинанд, који је земљом управљао 31 годину, био је одушевљен лепотом долине реке Вача због чега је затражио да се у њеној близини изгради ловачка кућа. Локални власници земље на дотичном подручју су, међутим, одбили да продају своје земљиште. Почетком прошлог века је Константин Бајкушев, шумар који је дипломирао у Немачкој, предложио владару бивше султаново имање код пловдивског села Куртово Конаре. У Кричимској корији било је вековних храстова и приобалне шуме. Фасциниран природом Фердинанд је купио околно земљиште где је 1901. године саграђено Ловачко газдинство „Кричим.“

Парк је постепено пошумљен и проширен. Кнез је постојећем животињском богатству додао ћурке и јелене лопатаре које је увезао из других земаља. Број јелена и срна на том подручју је за време цара Бориса III достигао 150.

У пролеће се број јединки у стаду повећавао за 50-60. Сваке јесени је владар организовао лов током којег су одстрељивали старије примерке, а младе су хватали како би их пустили у друге шуме. Царски лов трајао је око две недеље.

Сујеверја су такође важан део лова. Цар Борис III је, на пример, увек прекидао лов и враћао се кући, ако би му неко пожелео срећу. Зато су увек у лов кретали тихо, смирено и ћутке. Међутим, по повратку из лова правили су дружења за памћење. Наравно, у средишту свега тога је Ловачка резиденција у Кричиму.

У почетку је резиденција у Кричиму била једноспратна грађевина. Године 1930. цар Борис III се венчао за Ђовану Савојску и на њен захтев је та зграда надграђена. Крајњем обликовању и изгледу увелико је допринео арх. Јордан Севов. Нови изглед је изузетно функционалан, а неки су у њему чак видели бугарски романтизам и модернизам.

Бројни ловачки трофеји окачени по зидовима ходника јасно истичу намену овог објекта. Међутим, све је изграђено у модерном у то доба стилу арт деко. На срећу, сачуван је велики део намештаја, ентеријера, слика, чак и посуда.

У „хотелском“ делу услови смештаја су спартански, али су задовољавајући за непретенциозне госте. Заједничке просторије - трпезарија, салон за пушење, дневни боравак с камином, налазе се у централном делу резиденције.

У царском крилу, један изнад другог, смештени су станови цара и царице. Радна соба и лични простор Бориса III су у потпуности очувани.

Неиздвојив део ловачког дворца у Кричиму је пространи и добро одржаван парк. Они који су већ посетили дворац, могу да узму само улазницу за парк. Обилазак енглеске баште у којој је око 300 врста биљки, а простире се на површини од 30 ха, нуди разнолик пејзаж, укључујући храстове, платане и беле тополе старе више од 200 година. Узгајају се магнолије, секвоје, кедрови, бамбуси и друге ретке врсте, као што су лалино дрво или дрво „Лира“ и гвоздено дрво. У стакленику резиденције љубитељи флоре могу да виде и многе егзотичне врсте биљки.

Некада је парк имао централну алеју, а данас својим посетиоцима нуди кружни обилазак око фонтане с алпинеумом и романтичног језера с локвањима. У ловачком дворцу су својевремено одседали Индира Ганди, Хо Ши Мин, Мохамед Реза Пахлави, Јосип Броз Тито, Фидел Кастро, Јуриј Гагарин.

Данас су и парк и дворац отворени за посетиоце. Комбинација природе, историје и могућности за рекреацију је примамљива. Наша препорука је да унапред закажете термин за посету путем званичне интернет странице Државног ловачког газдинства.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Иво Иванов