Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева.
„Ово је први заједнички пројекат Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав - Бугарска и Речне управе за доњи ток Дунава – Румунија, који се реализује у склопу Програма прекограничне сарадње Бугарска - Румунија,“ рекао је Занев.
Две институције ће у наредне три године радити на увођењу иновативног и интегрисаног система за обележавање пловног пута у заједничком делу Дунава. Биће набављени пловећи и обалски знаци, као и једно несамоходно пловило за њихово сервисирање.
Укупна дужина речне границе између Бугарске и Румуније износи 470 км. Након реализације пројекта побољшања пловидбе Дунавом, јединствени интегрисани систем обележавања ће у реалном времену пружати информације о стању пловећих и обалских знака у заједничком бугарско-румунском делу Дунава, рекао је Занев.
Фотографије: БТА, facebook.com/appdbg
Албанија 15. октобра почиње преговоре с ЕУ Стални представници ЕУ у Бриселу једногласно су одлучили да започну преговоре с Албанијом о чланству. Почетак преговора ће 15. октобра означити међувладина конференција ЕУ – Албанија у Луксембургу...
Сваке године 26. септембра обележавамо Европски дан језика. Обележавањем овог дана промовише се вишејезичност, јер је језичка разноликост важна компонента европске културне баштине. Циљ је да Европљани боље познају не само свој језик, већ и језике..
После првог школског дана за ученике у Бугарској – 15. септембра – у октобру почиње и нова школска година за студенте. Већина високошколских установа код нас отвара своја врата 1. октобра. То је повод да бугарско образовање погледамо очима оних..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..