Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Фотографија: Pixabay

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази података Numbeo, Бугарска је по трошковима живота за 2021. годину на 91. позицији међу укупно 139 држава. Осим тога, код нас је удео сиромашних велик, при чему свака пета особа живи испод линије сиромаштва. Поред одсуства политика адаптације у здравственом и социјалном сектору усмерених сиромашним људима, као једној од најрањивијих група на климатске промене, морамо имати у виду и географски положај, наводе стручњаци.

Озбиљне промене климе и појава све дужих периода екстремних врућина у целој земљи показују да ће се овај проблем у Бугарској тек продубљивати.


"Сиромашни људи су рањивији на климатске промене. Гледано у целини, они чешће живе у ризичним регионима у погледу загађености ваздуха и чешћих топлотних таласа. Њихове куће, на пример, нису у довољном степену климатизоване, јер 70% сиромашних у Бугарској код куће нема клима-уређај. Најчешће сиромашни људи раде на отвореном – у пољопривреди, услужном сектору итд, што их такође чини рањивијим. Њихове могућности да покрију штету од одређене климатске непогоде су такође мање", објашњава у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Видину Зорница Спасова, главни асистент Националног центра за јавно здравље и анализе.

Чињенице, да климатске промене имају озбиљан негативан утицај на њихову свакодневицу, свесни су и становници села Градец, у околини Видина.

"Не можеш купити никакав расхладни уређај и живети нормално као европски грађанин. Живиш на ивици, у сиромаштву и врућини – каже млада жена и наводи пример: – Моји бака и деда не могу сами себи да приуште клима-уређај. Морали смо да га ми купимо, не можемо да их оставимо. Сада се може рећи да живе нормално, али други који су старији, а посебно они са болесним срцем или респираторним проблемима, не могу да преживе на овој врућини."

"Не можемо да сви купимо клима-уређај – надовезује се друга жена из села Градец – Имам двоје болесне деце – једно је ментално заостало и има пензију од 300 лева. Како ће она, која има 26 година, овим новцем успети да себи купи клима-уређај, лекове…. Да нисам ја, не би имала пара ни за храну."


И ако се од врућина још увек можемо сакрити у хладовину, постоје последице које нас неће мимоићи. Зорница Спасова из Националног центра за јавно здравље и анализе скреће пажњу да климатске промене утичу и на прехрамбене производе, који су основна ставка у трошковима бугарских домаћинстава. Према њеним речима, услед климатских промена инфлација цена хране ће до 2035. године износити 3% на годишњем нивоу. Важно је нагласити, да у Бугарској највећи удео месечних прихода одлази на храну – 34,9% ,у поређењу са 21,2% у просеку у ЕУ.


Извор: Интервјуи Јорданке Петрове, БНР-Видин

Текст: Јоан Колев

Фотографије: Pixabay, БГНЕС

Превела: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30