Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика културе тамо је доц. др Раки Бело.
Он је припадник бугарске националне мањине. Рођен је у селу Врбник, најисточнијој тачки Албаније. Завршио је бугарски језик и књижевност на Југозападном универзитету "Неофит Рилски" у Благоевграду, предаје и на универзитету у Великом Трнову "Св. Ћирило и Методије". Предавање бугарског језика у Албанији је за њега позив и изазов.
"Бугарски језик је овде изборни предмет и учи се 4 семестра – објашњава доц. др. Раки Бело у интервјуу Радио Бугарској. – Лекторат постоји дуги низ година – основан пре доба социјализма. Студенти углавном изучавају бугарски језик, али их током наставе упознајемо и са књижевношћу и историјом Бугарске. Преовлађују студенти албанског порекла, али интересовање за језик често показују и млади људи из различитих европских земаља, посебно они који долазе у оквиру програма Еразмус. Има и албанских студената бугарског порекла из историјско-географских области са компактним бугарским становништвом као што су Гора, Голо Брдо, Мала Преспа".
Студенти који су студирали бугарски језик налазе посао у туристичком сектору, у области науке и у државној управи. Већ четири године популарност ужива и летња школа бугарског језика која се организује уз помоћ Универзитета у Великом Трнову.
"Пошто предавања из бугарског језика на Факултету нису довољна, у јулу, скоро током целог месеца, нудимо надоградњу знања из бугарског језика и културе Бугарске – наставља доц. др Бело. – Свако ко жели може да се пријави и да неколико недеља учи бугарски књижевни језик и стекне знања из области бугарске књижевности и историје. За лекторе позивамо предаваче Универзитета у Великом Трнову и других универзитета у Бугарској, као и локалне Албанце, који знају бугарски језик и познају Бугарску и праве занимљива поређења са албанским језиком и књижевношћу".
У току летње школе одржавају се и семинари на терену. Тако на пример, прошле године су њени полазници посетили историјски град Берат, који чува низ артефаката везаних за бугарску историју. Као што је познато, Берат је био саставни део Првог и Другог бугарског царства, а данас је град-музеј који је 2008. године уписан на Унескову листу светске баштине.
Албанци врло добро знају историју своје територије и причају је онакву каква она јесте – рекао нам је још доц. др Раки Бело са Универзитета у Тирани и осврнуо се на питање толеранције.
"Албанци су толерантни и све мањине имају једнака права, укључујући и бугарску мањину. Овде ти нико не брани да говориш бугарски језик или пак да јавно изјавиш да си Бугарин. Напротив – ми, као мањина, имамо право да учимо бугарски језик и зато имамо допунске школе – у Тирани, Елбасану, Корчи, Драчу… Школа у Тирани ради од 2015. године.
У главном граду можемо срести бугарске породице из свих крајева Албаније у којима живи бугарско становништво. Јер смо ми локално становништво које је историјски формирано. И те породице шаљу своју децу у бугарску школу."
Аутор: Красимир Мартинов
Фотографије: Красимир Мартинов, Костандина Бело, Факултет страних језика Универзитета у Тирани
Превела: Албена Џерманова
У Бугарској је ризик од смрти на путу 2,5 пута већи од просека у ЕУ, наводи се у саопштењу Института за безбедност на путевима послатом медијима. Подаци за јул и почетак августа 2025. г. показују да број жртава у саобраћајним несрећама није смањен..
Железничке станице у Софији, Пловдиву, Старој Загори, Бургасу, Горњој Орјаховици, Русеу и Варни нуде бесплатан Wi-Fi путницима. Ово је део иницијативе Националне компаније „Железничка инфраструктура“ за модернизацију услуга које се пружају грађанима...
Расте број страних студената који студирају у Бугарској. Највише их је на медицинским универзитетима у Софији, Пловдиву, Варни и Плевену, као и на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски.“ У академској 2024/2025. г, број страних студената..
Више од 260.000 људи у Бугарској суочава се с рестрикцијом воде. Несташица воде се осећа у 16 бугарских градова и 283 села, а најозбиљније су погођени..