Радево је село у североисточној Бугарској, које је удаљено 30-40 минута вожње од Варне. У овом бугарском селу стално живи око 60 становника, од којих већину чине људи старији од 60-70 година. Живот у Радеву је права лекција опстанка. Више о томе сазнајемо из репортаже колегинице Димитрине Дончеве, новинарке Радио Варне – БНР, која је разговарала са мештанима.

У селу нема здравствене станице, поште, читалишта и храма. Овде ни телефони не раде како треба, јер је покривеност мобилних мрежа слаба. Пут до села је у катастрофалном стању, али оно што је још горе је да нико не чује глас овдашњих људи.

Осећај одсечености од света додатно појачава одсуство међуградског превоза. Некада је кроз Радево аутобус пролазио три пута дневно, а данас – само понедељком и петком. Ово је једна од највећих брига локалном становништву, јер већина нема аутомобиле и када морају код лекара, траже помоћ од својих комшија и познаника да их одвезу до оближњег града Аксакова.

Иначе, село је окружено лепом природом и најбитније од свега – воде овде има у изобиљу и мештани не знају за несташицу, која мучи житеље многих насељених места у Бугарској.

Сви су гласали на европским и парламентарним изборима 9. јуна о.г. „Не верујемо да ће се ишта променити, али упркос томе гласамо,“ каже Ани Дивлева, пензионисани здравствени радник који и даље помаже својим сусељанима.

А ево шта је рекла Маргарита Коларова из Радева:

„Од 1980. године гласам на свим изборима. Заборављени смо од Бога и власти. Међутим, сматрамо да смо довољно разумни и одговорни, зато и излазимо на биралишта. Правимо оно што се очекује од нас, али нико ништа не ради за нас.“

Политичари и представници локалне самоуправе у село нису долазили 4-5 година. Ту је и локална школа која годинама зјапи празна. Нико не обраћа пажњу на стару школу јер овде нема деце. Нема ни полиције. Веома ретко долази полицајац који патролира у оближњим селима, кажу становници Радева.

Иначе, живе задружно, окупљају се у локалној продавници где размењују по коју реч. Зима у Радеву, међутим, понекад уме да изненади. Деси се да снег прекрије путеве и тада мештани остају блокирани у кућама:

"Зими сви правимо залихе. У замрзивачу обавезно имамо по 5-6 хлеба, такође набављамо картонску кутију кромпира, брашна, уља, шећера, од свега по много, јер нико не зна кад ће поново доћи возило које снабдева нашу продавницу,“ рекла је једна становница села Радево.

Саставила: Гергана Манчева

Извор: интервју Димитрине Дончеве – Радио Варна - БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Димитрина Дончева