Сутра почињу XXXIII Летње олимпијске игре. По трећи пут у новијој историји Бугарске и тачно век откад је Париз био домаћин Олимпијских игара, најзначајнија спортска манифестација ће се поново одржати у француској престоници, родном месту оснивача Међународног олимпијског комитета Пјера де Кубертена. Управо на његову иницијативу су се 1896. године у Атини одржале Прве модерне олимпијске игре.
Париз је кандидатуру за домаћина поднео још 2015. године, а исто то учинили су Рим, Хамбург, Будимпешта и Лос Анђелес. Прва три града убрзо су одустала од кандидатуре, а одлука о домаћину Летњих олимпијских игара 2024. донесена је у корист Париза.
На тај начин, Париз је, поред Лондона, постао једини град који је био домаћин чак три пута. Први пут се летње издање Олимпијских игара у Паризу одржало 1900. године, потом и 1924, а ове године ће се одржати по трећи пут.
А да ли сте знали да је Бугарска једна од 14 земаља суоснивача и учесника на Првим модерним играма одржаним пре 128 година у грчкој престоници? Чињеница на коју би сваки Бугарин требало да буде веома поносан,“ каже за Радио Бугарску Катја Иванова, кустос Музеја спорта у Софији.
„Овде у Музеју се налази и мачевалачко одело Димитра Василева који се такмичио на Играма 1928. г. У питању је изузетан експонат. Ови људи су утрли олимпијску стазу за Бугарску, и то упркос недовољним условима у којима су се припремали.“
Бугарска је своју прву олимпијску медаљу освојила на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. г, када је боксеру Борису Георгијеву припало бронзано одличје у категорији до 75 кг.
„У Музеју имамо две златне олимпијске медаље – једну је освојио рвач Георги Марков у Минхену 1972, а другу је донео први бугарски олимпијски шампион у боксу Георги Костадинов, такође са Игара у Немачкој.
Имамо и неколико сребрних и бронзаних медаља, али ја ћу се осврнути на две сребрне медаље, које за нас, Бугаре, блистају златним сјајем. То је сребро које је Дијана Јоргова освојила у скоку удаљ у Минхену 1972. године. И данас постоји сумња да ли је њен скок тачно измерен, јер тада није било електронског мерења а све се радило ручно, уз помоћ мерне траке.
Ту је и сребрна медаља Јорданке Благоеве у скоку увис, такође са олипијаде у Минхену. Бугарска скакачица савладала је висину задату за злато и удаљила се од поља када је одједном летвица пала, због чега јој је са прескочених 1.88 цм припало сребро.“
Годинама касније, немачко спортско издање изнело је теорију да је фотограф који се у том тренутку налазио на терену ненамерно гурнуо конструкцију.
Катја Иванов нас подсећа и на сребро златног сјаја које је гимнастичар Јордан Јовчев освојио на круговима на Олимпијским играма у Грчкој 2004. године.
А исто тако и на бронзану медаљу Красимире Гјурове, такмичарке женске кошаркашке репрезентације Бугарске, са Игара у Монтреалу 1976. г. „Те године је кошарка за жене по први пут укључена у програм и Бугарке су заузеле треће место, иза селекција Совјетског Савеза и Чехословачке.“
Бугарска је годинама била светска сила у дизању тегова, а њен први олимпијски шампион у том спорту је Нораир Нурикјан, који се окитио златом у Минхену. У Монтреалу 1976. г. поновио је свој успех из 1972. и постао једини Бугарин који је двоструки шампион у том спорту.
Најуспешније Олимпијске игре за Бугарску су оне з 1980. године у Москви, када је наша земља освојила чак 41 медаљу, од којих 8 златних, и заузела треће место по броју медаља.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Весела Крстева, БГНЕС, nsb.bg
Нургул Салимова забележила је прву победу на шаховском турниру из Grand prix серије у Шикменту, Казахстан. У сусрету осмог кола она је црним фигурама победила Батхујаг Мунгунтуул из Монголије. Салимова је преузела иницијативу од самог почетка сусрета и у..
Григор Димитров, финалиста париског турнира из прошле сезоне и осми носилац, изборио је пласман у четвртфинале Мастeрс 1000 турнира у француској престоници након драматичне победе над домаћим представником Артуром Риндеркнехом, који је наступио с..
Форхенд Григора Димитрова, најбољег бугарског тенисера, представља праву ударну силу, истиче АТР. Према подацима из студије ATP Infosys Beyond The Numbers, која прати просечну брзину и спин форхенда играча из Топ 10 у последње три сезоне, форхенд..